Dojadilo mu sve!

Da su zaoštreni porodični odnosi postali svakodnevica maltene u svakoj kući u Srbiji dokazala je serija ispovesti naših vernih čitalaca koji nam se nedeljama javljaju sa svih krajeva zemlje, želeći da sa nekim podele teške životne trenutke kroz koje prolaze, ali i ujedno ukažu i upozore na to da nam naši najbliži često mogu postati najljući neprijatelji.

I ova subota tekla je u našoj redakciji u centru Beograda u radnoj atmosferi, kada se na portirnicu javio naš sugrađanin Nemanja. Kako su nam kolege iz obezbeđenja prenele, zamolio je da razgovara sa nekim od novinara, jer veruje da ćemo profesionalno preneti priču o teškoj sudbini koja ga je zadesila. Ali kada smo čuli njegovu priču, priznajemo – i mi smo zanemeli.

Ovaj četrdesetdvogodišnji muškarac sa vrata nam je rekao da je osnovni motiv koji ga je naveo da svoju ispovest objavi u medijima upravo to što mu je “preko glave da sluša kako su muškarci dežurni krivci za propast svakog braka, uvek oni koji lažu i varaju”.

“Sve sam u životu radio po nekim nepisanim pravilima, roditelji su brata i mene vaspitali, iškolovali, završio sam Građevinski fakultet, zaposlio se u jednoj državnoj firmi, osamostalio se i, ma koliko u današnje vreme to čudno zvučalo, oženo se svojom devojkom iz srednje škole. Mila i ja smo od kad znam za sebe bili nerazdvojni, ona je bila moj najbolji prijatelj, životni saputnik, žena sa kojom sam prelazio korak pod korak znajući da uvek u životu imam oslonac. Živeli smo dugo u iznajmljenom stanu, ali smo već razmišljali o nekom kreditu, jer smo želeli dete i bio nam je potreban veći prostor. Nažalost, život je imao drugačije planove i ja sam u nepunih 6 meseci ostao i bez oca i bez majke. Uvenuli su jedno za drugim, siguran sam u to. Kako je moj rođeni brat godinama u Kanadi sa porodicom, bez problema smo se dogovorili da Mila i ja pređemo u roditeljski stan. Prolazio sam kroz težak životni period, priznajem da sam u svom tom bolu možda suprugu i zapostavio, međutim ni slutio nisam da mi se pakao tek sprema”, priča potreseno ovaj Beograđanin.

Muškarac, tuga, raskid, svađa

 Foto: Shutterstock, ilustracija

Žena i tašta su mu iza leđa uveliko kovale plan, uveren je on. Sve je počelo sve češćim primedbama kako ne zarađuje dovoljno i kako tim tempom neće imati decu još godinama.

“Sve vreme mi je bilo u glavi kako su naši roditelji, braća, sestre izrodili i podigli decu u mnogo težim, čak i ratnim vremenima, pa evo nas živi i zdravi. Radio sam i u firmi, usput držao privatne časove, snalazio se kako sam znao i umeo. ali to Mili nije bilo dovoljno, počela je da mi prebacuje kako nikad nisam kod kuće i kako je zapostavljam, kako je nigde ne izvodim, dok njene prijateljice svako veče idu s muževima negde. Ćutao sam na sve to zarad nekog iole mira u kući, ali onda je klupko počelo da se odmotava. Priznajem, ma koliko pogrešno zvučalo, da sam uzeo Milin telefon dok je bila u kupatilu, mislio sam da vidim da li se nekoj dugarici žalila na mene i šta priča. Ali video sam da se zapravo dopisuje ne sa jednim muškarcem, već sa njih trojicom. Sa jednim se dogovarala da se vidi svaki dan, pisali su dobro jutro i laku noć jedno drugom svakog dana, slali poljupce, obnažene fotografije, to je trajalo mesecima. A druga dvojica su mi više delovali kao neka zanimacija, udeljivali joj komplimente preko Fejsbuka, ali vrlo lascivnog sadržaja, što ona nije, kao udata žena, sasekla u korenu. Naprotiv, uzvraćala je na isti način. Kao da mi se ceo svet srušio u sekundi. A ipak ništa joj nisam rekao. Možda ću zvučati kako kukavica, ali sutradan sam je pozvao sa posla, rekao joj da se spremi da uveče izađemo na večeru, želeo sam svoju ženu srećnu. Nisam mogao da prihvatim da ljubav koja traje decenijama tek tako nestane zbog nekih glupih poruka”, nastavlja Nemanja.

Delovalo je kao da su posle te večeri i otvorenog razgovora došli do zajedničke odluke da se bore za svoj brak i sve loše ostave iza sebe. Međutim, tada se u njihov život umešala Milina majka, Zorana. Kako Nemanja kaže, ova profesorka hemije u penziji nikada nije imala nijednu otvorenu primedbu na njega i, mada po prirodi stroga i temperamentna žena, nekako se uvek držala po strani. Sve do jednog dana kada su kao porodica bili na okupu i proslavljali Milinu devojačku slavu – Veliku Gospojinu. Tada je, priča ovaj razočarani čovek, njegova tašta odjednom osula paljbu na njega.

“Uzela je Milu za ruku i kao onako uzgred prokomentarisala da su joj šake ogrubele. Onda mi je prebacila kako bih mogao da platim neku ženu da sprema kuću, a ne da njena ćerka rinta po ceo dan. Priča se nastavila upadicom da je Mila navikla da bude mažena i pažena, a da je meni samo posao u glavi. Samo sam bacio salvetu na sto, bilo mi je dosta svega, i otišao do toaleta da se smirim. Ali u povratku sam čuo nešto što me je zgrozilo. Njih dve su u trpezariji šaputale kako je vreme za razvod. Tašta je mojoj Mili rekla da njihov kućni prijatelj, advokat, već ima razrađen plan po kojem će sudu ispričati kako sam je ja i fizički i psihički maltretirao godinama, kako je pored mene smršala, počela da pije tablete za smirenje i na nervnoj bazi nije mogla da zatrudni. Bio sam u šoku, pod mi se okrenuo naglavačke. Iza svega je stajao njihov plan da Mila nakon razvoda dobije pola stana i zauvek me izbriše iz svog života”, seća se on.

Kako dodaje, te večeri je izašao iz stana svoje tašte sa osećajem da mu se srušio čitav svet. Ostao je i bez roditelja, i bez jedine porodice koju je imao – svoje supruge. Sada, kaže, ne zna ni gde će ni kako će dalje, ali u jedno je siguran – bilo je vreme da se čuje i muška strana priče.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here