Biće efikasan već od prvog dana lečenja, koje će trajati nekoliko nedelja s nikakvim ili neznatnim nuspojavama

Ne čini se mogućim. Ali kažu da je istina. Mali tim izraelskih naučnika objavio je da će za godinu dana imati prvi “potpuni lek” za rak, izvestio je The Jerusalem Post. I ne samo to, tvrde da će terapija biti kratka, jeftina i efikasna te da neće imati nuspojave ili će one biti minimalne.

Lek je nazvan MuTaTo (multi-target toxin), a istraživači kažu da se u suštini može smatrati antibiotikom protiv raka jer poseduje tehnologiju “ometanja rasta zloćudnih stanica na najvišem nivou”.

Ova neverovatna novost u lečenju raka dolazi iz izraelske kompanije Accelerated Evolution Biotechnologies Ltd. (AEBi), osnovane 2000. godine u inkubatoru ITEK u izraelskom naučnom parku Kiryat Weizmann u Nessu Zioni.

 

Biće u formi antibiotika
Biće u formi antibiotikafoto: Profimedia

Efikasnost

“Verujemo da ćemo za godinu dana imati kompletnu terapiju za rak”, rekao je Dan Aridor, predsednik kompanije.

Naime, radi se o biofarmaceutskoj kompaniji u razvoju koja se bavi otkrivanjem i razvojem terapeutskih peptida i za to su razvili platformu SoAP, odnosno tehnologiju za tzv. kombinacijsku biologiju, koja omogućava promene funkcionalnih potencijala, odnosno agonista, antagonista, inhibitora…

“Naš lek protiv raka biće efikasan već od prvog dana lečenja, koje će trajati nekoliko nedelja s nikakvim ili neznatnim nuspojavama, a cena će biti niža od većine terapija za rak koji su trenutno na tržištu”, rekao je Aridor.

Lek se trenutno razvija u AEBi-u pod rukovodstvom dr. Ilana Morada, voditelja razvoja, a potencijalno se radi o potpunoj promeni načina borbe protiv raka, u kojoj će se koristiti kombinacija peptida i toksina za uništavanje stanica raka.

 

Jerusalem Post je izvestio da se ovaj lek protiv raka temelji na bakteriofagima. Naučnici uvode protein s kodiranom DNK u bakteriofag, virus koji zarazi bakteriju. To omogućava proizvodnju terapijskih peptida i istovremeno delovanje na više receptora zloćudnih stanica.

Jedan tim naučnika je svojevremeno dobio Nobelovu nagradu za svoj rad na prikazu bakteriofaga u evoluciji novih proteina, posebno za proizvodnju terapije antitelima, a AEBi radi nešto slično, ali s peptidima, spojevima dvaju ili više aminokiselina povezanih u lancu. Prema Moradu, peptidi imaju nekoliko prednosti u odnosu na antitela, uključujući i to da su manji, jeftiniji i jednostavniji za proizvodnju i regulaciju.

Inače, u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim velikim farmaceutskim centrima već je odobreno više od 60 peptidnih lekova, a peptidi nastavljaju ulaziti u klinički razvoj lekova snažnim tempom, ističu u The Jerusalem Postu.

 

Ilustracija
Ilustracijafoto: News1

 

Cilj terapije

Naime, sa starenjem stanovništva rak je sve veći zdravstveni problem, na šta upozorava i Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Procenjuje se da je u svetu bilo čak 18.1 miliona novih slučajeva i 9.6 miliona smrtnih slučajeva u prošloj godini, a takođe se kaže da će jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena u svetu dobiti rak tokom života.

Jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umire od zloćudne bolesti. Osim toga, svaka šesta smrt na svetu posledica je raka, što ga čini drugim vodećim uzrokom smrti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti.

Objašnjavajući cilj nove terapije, Morad navodi kako se verovatnost višestrukih mutacija stanica raka koje bi modifikovale sve ciljane receptore istovremeno dramatično smanjuje s brojem korišćenih ciljeva. “Umesto da napadamo receptore jedan po jedan, napadamo tri u isto vreme. Čak ni rak ne može mutirati svoja tri receptora istovremeno”, kaže Morad.

Nastavlja objašnjavanje kako mnoge stanice raka aktiviraju mehanizme detoksikacije kada su u stresu zbog lekova. “Izbacuju” lekove ili ih modifikuju da budu neefikasni. No, naglašava i da je za tu detoksikaciju potrebno vreme, pa se Morad oslanja na jaki toksin koji će s velikom verovatnoćom uništiti stanice raka pre nego što dođe do njihove detoksikacije.

 

Ilustracija
Ilustracijafoto: Pixabay

 

 

Rast stanica

Mnogi citostatici, lekovi protiv raka, usmereni su na brzorastuće stanice, ali matične stanice raka ne rastu brzo i mogu izbeći ove “napade” lekovima. To znači da, kad lečenje završi, mogu opet generisati rak.

“Drugim rečima, ako se rak ne uništi, preostale stanice mogu ponovno da mutiraju, a to znači povratak bolesti koja ovog puta postaje otporna na lečenje”, rekao je Morad.

Cilj leka MuTaTo su višestruki ciljani napadi na stanice raka, što osigurava da budu uništene. Lek se ponaša kao hobotnica koja se može ušunjati na mesta koje velike molekule drugih lekova ne mogu dosegnuti. “Peptidni delovi MuTaToa su vrlo mali, tek sa 12 aminokiselina, i nemaju krutu strukturu, što bi inače ceo molekul činilo neimunogenim i u većini slučajeva omogućilo bi ponovljeno davanje leka”, kaže Morad. Dodaje da bi ova vrsta lečenja mogla i dramatično smanjiti pojavu mučnine koju izaziva većina postojećih terapija za lečenje raka.

Lijek MuTaTo sadrži kombinaciju nekoliko vrlo specifičnih peptida koji ciljaju više vrsta stanica raka istovremeno, a koncept je upoređen s trostrukim koktelom koji je pomogao da se AIDS promeni iz smrtonosne u hroničnu bolest.

 

Prema Moradu, lečenje raka MuTaToom će na kraju biti osmišljeno posebno za svaku osobu. Svakom pacijentu radiće se biopsija, a analiza će pokazati koji su receptori prekomerno izraženi. “Pojedincu bi se tada dao molekulski koktel potreban za lečenje njegove bolesti. No, za razliku od HIV-a i AIDS-a, gde pacijenti moraju uzimati koktel do kraja života, zloćudne bi stanice MuTaToom bile brzo uništene, a lečenje bi trajalo nekoliko nedelja.

Aridor je rekao da je AEBi u procesu izrade specifičnih peptida koji će činiti veliku banku ciljanih toksičnih peptida koje je teško uništiti u potpunosti.

Kompanija je završila eksperimente lekom na miševima, koji su, kažu naučnici, “inhibirali rast ljudskih stanica raka i nije bilo nikakvog učinka na zdrave mišje stanice”, izvestio je Jerusalem Post. Uskoro će AEBi započeti klinička ispitivanja koja bi mogla biti dovršena za nekoliko godina, što bi omogućilo dostupnost lečenja u specifičnim slučajevima.

(Espreso.rs/Jutarnji.hr)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here