SRBIJA – Pravoslavna crkva i njeni vernici slave Trojice, a danas je Duhovski utorak.

 

Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića i slavi se tri dana.

 

Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti. Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije, te oni koji obilaze manastire traže oprost grehova ili lek za bolest.

 

Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

 

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje.

 

U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

 

FOTO: ALEKSANDAR JOVANOVIĆ CILE

U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda. Preporučuje se penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.

 

Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.

 

Duhovi se obeležavaju 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana.

 

Duhovi predstavljaju  „rođendan“ Hrišćanske crkve i predstavljaju silazak svetog duha na apostole.

 

Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se i to je tzv. trapava nedelja.

 

FOTO: PROFIMEDIA

Na Duhove se pod u hramovima pokriva travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.

 

Ovaj običaj potiče još pd prvih hrišćana, koji su ga preuzeli od Jevreja, koji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće.

 

To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.

 

Na Duhove u hramu narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila, a mnogi ih nose u svojim torbama i automobilima.

 

(Kurir.rs/Foto: Profimedia, Aleksandar Jovanović Cile, Wikipedia)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here