Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Krstovdan, poznat kao Vozdviženje Časnog krsta. Ovaj praznik se u pravoslavnom kalendaru obeležava crvenim slovom i za njega se u našem narodu vezuju brojni običaji

Jesenji Krstovdan, koji se slavi na današnji dan, posvećen je povratku Časnog krsta iz Persije u Jerusalim i njegovom postavljanju. Pored toga se obeležava i dan kada je carica Jelena pronašla krst na kome je razapet Isus Hrist i koji je čuvan u srebrnom sanduku u Jerusalimskoj crkvi.

Navodno je krst mnogo puta menjao lokacije i bio u vlasništvu različitih naroda, a nekoliko puta mu se i gubio svaki trag. Veruje se da su i pojedini srpski vladari posedovali delove ovog krsta.

Danas je Krstovdan dan kada se svuda po Srbiji organizuju vašari i slavlja

Za jesenji Krstovdan se vezuje običaj branja i svećenja bosiljka, koji je u našem narodu poznat kao .  božja biljka i veoma je važna za naše običaje. Zato bi danas svako trebalo da u kuću unese malo bosiljka – za uspeh i zdravlje svih u domu. Veruje se da bi ga trebalo zakačiti na ikonu.

Na Krstovdan se drži strogi post na vodi, a mnogi vernici tog dana konzumiraju samo hleb i vodu.

Za razliku od drugih praznika koji su obeleženi crvenim slovom, na Krstovdan bi trebalo raditi i srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve ići naopako.

Postoji i zimski Krstovdan, i on se obeležava 18. januara, u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.

M.M.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here