“IMAM 46 GODINA I RASPRODAJEM OČEVINU” Tužna ispovest Lozničanke pokazuje da su ljudi spremni na sve da bi dobili dete

0
101

Prodala sam tri njive, nasledstvo od pokojnog oca. Drugi novac nemamo da platimo vantelesnu oplodnju. Tih tri hiljade evra biće dovoljno za treći pokušaj i nadam se da ćemo ovaj put uspeti – priča Nada Đ. (46) iz Loznice.

U braku je sedam godina, kaže, toliko i traje njena i suprugova borba da budu roditelji. Pokušala je dva puta, koje su zbog njenih godina, sami finansirali i to su platili skoro 7.000 evra.

– Srećom, imali smo ušteđevinu. Sad se spremam za nov pokušaj, godine idu. Novca više nemamo. Zato sam rešila da prodam očevinu. Šta će meni njive ako neću imati dete – priča.

Tu tešku odluku da proda ono što je njen otac nasledio od svog oca je otplakala i odbolovala.

– Tata za života nije hteo da proda te njive. Pomislim, kao da je znao, da će jednog dana one meni pomoći u borbi da se ostvarim kao roditelj – kaže Nada.

Podigli kredit za vantelesnu, uspelo iz prve i rodile se Helena, Sara i Danica

Marija i Miroslav Petrović sa svojim beba-trojkama pre 3,5 godine
Marija i Miroslav Petrović sa svojim beba-trojkama pre 3,5 godine

U sličnoj priči pre četiri godine našla se i Marija Petrović i njen suprug Miroslav. Posle pet godina borbe za potomstvo, marta 2014. mladi bračni par iz Pukovca u opštini Doljevac podigao je kredit za vantelesnu oplodnju. Već prvi pokušaj bio je uspešan. A i da nije, kažu, opet bi pokušali. I zadužili bi se ponovo. Iako joj je tada plata bila 30.000 dinara, a rata za kredit 10.083 dinara, a suprug, moler, nije imao stalan posao.

– Nema odustajanja, čak ni kad je vantelesna oplodnja jedino rešenje, a nemaš novca da je platiš. Zahvat je obavljen 17. aprila 2014. Tada smo nas dvoje bili puni straha, strepeli smo za ishod. Sada, nepunih godinu dana kasnije, mi smo srećna, vesela porodica sa pet članova – pričala je tada Marija za “Blic”. Kako tada, tako i sada – radost velika.

Lepe sestre Petrović: Helena, Sara i DanicaFOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA
Lepe sestre Petrović: Helena, Sara i Danica

Sestre Helena, Sara i Danica, u novembru pune četiri godine. Kredit je odavno otplaćen.

Najčešći način za plaćanje vantelesne – kredit

Smatra se da je skoro dva odsto dece na svetu nastalo putem VTO. U Srbiji se godišnje uradi od tri do četiri hiljade postupaka, kako u državnim tako i u privatnim ustanovama. Evropski prosek je 1.050 postupaka na milion stanovnika, a što ukaazuje da je potreba duplo veća. Odnosno, u našoj zemlji bi trebalo da se obavi oko 7.000 postupaka. Kako za “Blic” kaže prof dr Miodrag Stojković, jedan od najčešćih način plaćanja vantelesne oplodnje je kreditom.

– Ali iz našeg, i iskustava drugih ustanova koja se bave lečenjem steriliteta i vantelesnom, to je često i prodaja automobila, poljoprivrednih mašina, pozajmica od prijatelja ili roditelji priskaču u pomoć. Postoje i primeri, gde oni koji imaju pomažu drugima. U pitanju su male ili srednje porodične firme koje “doniraju” pokušaj rodbini ili zaposlenima koji iz medicinskih razloga moraju na VTO – priča prof. dr Stojković.

U Srbiji država plaća tri pokušaja VTO. S tim, kako ukazuje naš sagovornik, što postoje poslodavci, koji takođe pomažu dodatne pokušaje. Naravno i neki gradovi, Paraćin, opština Medijana u Nišu, Trgovište, Kragujevac, Svilajnac, Požarevac, Obrenovac od nedavno Leskovac koji se uključuje sa 20 dodatnih postupaka do 45. godine.

U državnim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu i Nišu se već rade postupci VTO. U ovoj godini to bi trebalo da bude moguće i u Subotici. Od nedavno i Kragujevac ima odeljenje koje se na ovaj način bavi borbom protiv steriliteta.

– Sve ovo je jedan jako dobar i pozitivan razvoj jer kada smo mi pre 10 godina počeli sa radom u Leskovcu, južnije od Beograda niste mogli da nađete državnu ili privatnu ustanovu koja se bavila postupcima VTO. U međuvremenu u Srbiji pored državnih postoji i dvocifreni broj privatnih ustanova koje se profesionalno i uspešno, ne zaostajući za svetom, bave postupcima VTO – ističe naš sagovornik.

Sreća u Valjevu: Centar za VTO, rođene bebe na jednom od rođendana CentraFOTO: FACEBOOK
Sreća u Valjevu: Centar za VTO, rođene bebe na jednom od rođendana Centra

Biološki sat i rezerve jajnih ćelija

Trenutna gornja starosna granica za odlazak na vantelesnu oplodnju koju plaća država je 42 godine. Ali, postoji i jedna druga, a to je nivo rezervi jajnih ćelija, koji je za svaku ženu specifičan a to na kraju i određuje gde je biološki sat.

– Imamo majke i sa 47, ali to su izuzeci. Od dvadeset i pete godine sat nažalost počinje da kuca drugačije i udaljava od uspeha. Zato je i bitno na vreme krenuti u borbu protiv steriliteta. Nažalost, zbog socio-ekonomskih razloga ta odluka se kod nas vrlo često odlaže – ukazuje dr Stojković.

Prof. dr Miodrag Stojković
Prof. dr Miodrag Stojković

Uspešnost postupka zavisi od starosnog doba. Period od 25. do 30. godine je najbolji za trudnoću i to ne samo zbog uspešnosti koja dostiže i do 70 odsto već i zbog zdravog potomstva.

– Kasnije, od 35. ta šansa opada za 20 odsto, a kada se pređe četrdeseta pada u proseku na 18 odsto i niže. Naravno postoji i ona druga statistika koja se ne odnosi na trudnoću već na dobijeno potomstvo, kako prirodnim tako i veštačkim putem i to u proseku je oko 30 odsto. Zato i važi ono zlatno pravilo: što više godina manja šansa. Bilo prirodnim ili putem VTO – naglašava prof. dr Miodrag Stojković.

FOTO: ILUSTRACIJA / PROMO

Cena u Srbiji oko tri hiljade evra u inostranstvu i više

Cena VTO zavisi od terapije, vrste stimulacije, od primenjene laboratorijske metode i da li ima embriona za zamrzavanje. Prema njegovim rečima, u našoj zemlji ona je za privatne pacijente u proseku od 250.000 – 300.000 dinara. Na žalost prava cena je veća jer parovi sami snose troškove analiza, ako je potrebno dodatnu terapiju, histeroskopiju i zamrzavanje, bilo gameta ili embriona…

Kad ne uspeju u Srbiji, parovi idu u Prag, Segedin, Sofiju, Istanbul…

Mnogi parovi, kada ne uspeju u Srbiji rešavaju da se kao roditelji ostvare postupcima vantelesne u inostranstvu.

– Mislim da je sloboda izbora gde će pacijenti otići jako bitan, ne samo u okviru naše zemlje već i van nje, bilo da se radi o Češkoj Republici, Grčkoj, Mađarskoj ili Bugarskoj. U inostranstvo odlaze privatni pacijenti, razlozi su recimo nepoverenje u domaće ustanove, nekima je Segedin bliži od Novog Sada. Ali, najveći deo pacijenata odlazi u inostrantsvo na donaciju, najpre jajnih ćelija, ređe spermatozoida – ukazuje prof. dr Miodrag Stojković

Loading...

LEAVE A REPLY