Porođaj je uvek osetljiva tema. Prelep trenutak rađanja novog života uvek prati priča o eventualnim rizicima, bolu, strahovima… Zato je priča o kućnom porođaju kod nas i dalje tabu, ali – to ne znači da se ne dešava. Ivana Stević Marček (32) rešila je da podeli svoje iskustvo u razgovoru za NOIZZ uz fotografije svog trećeg porođaja koje je napravio fotograf Marko Rupena.

Ivana ima tri ćerke. Prva je rođena u bolnici, druge dve kod kuće.

– Ljudi kritikuju porođaj kod kuće kao pomodarstvo, ali to je tradicija koja zapravo nikad nije ni prestajala, dešava se u kontinuitetu. Jeste u porastu u poslednje vreme, čula sam od jedne babice da u mesec dana ima i po 40 porođaja. I ja imam problem s tim da se žena porađa kod kuće zato što je to trend, a da prethodno ne prođe pripremu, da osvesti ono što to iskustvo nosi… Ja sam odluku o prirodnom porođaju donela nakon što sam uporedila iskustva. Prisustvovala sam kućnom porođaju moje prijateljice u Rovinju, a nakon toga sam se prvi put porodila u bolnici i videla šta to znači. Rešila sam da se sledeći put pripremim za porođaj kod kuće – priča Ivana.

Foto: Noizz.rs

Pripreme za porođaj kod kuće idu u dva smera – prvi je edukacija o samom porođaju i ispunjavanje uslova neophodnih da bi sve prošlo kako treba, drugi se odvija na psihološkom i emotivnom planu.

Ivana naglašava da je jako bitno da je žena zdrava i da ima zdravu trudnoću, što potvrđuje njen ginekolog. Na samom porođaju neophodno je prisustvo babice i svi instrumenti moraju da budu sterilni. Porođaj se odvija potpuno prirodno i podrazumeva da se ne koriste nikakvi medikamenti, a vreme je, prema Ivaninim rečima, možda najvažnija prednost u odnosu na porodilište.

– Tokom prirodnog porođaja ništa se ne ubrzava, beba ima sve vreme koje joj je potrebno da sama izađe. Nakon toga, čeka se da se posteljica sama odvoji, a ne da je lekari izvlače manuelno, a pupčana vrpca seče se tek kad sva krv iz posteljice pređe u bebu, što obezbeđuje bebi i mnogo više kiseonika, kao i matične ćelije. Beba odmah počinje da sisa i nema naglog odvajanja od majke. I sam porođaj je lakši, žena zauzima prirodan položaj – čučeći ili stojeći. To u našim bolnicama nije opcija, a fiziološki je najpogodniji položaj za porađanje i obezbeđuje brži i lakši izlazak bebe. Naravno, bol je sastavni deo i svako ko vam kaže drugačije lagaće – porođaj je bolan i tačka ali stvorene smo da to izdržimo. Ali taj “unutrašnji” bol ne može da se poredi s bolom koji dolazi spoljašnjim intervencijama nad vašim telom. Ako želite da preskočite porođajni bol, u porodilištima imate opcije kao što su epidural i carski rez, ali i tad morate da znate koje su konsekvence – ističe Ivana, koja je u međuvremenu završila kurs za psihičku podršku prilikom porođaja, a sad završava i edukaciju za babicu.

Ipak, nikakvo obrazovanje nije moglo da joj pomogne na drugom nivou pripreme za kućni porođaj.

Foto: Marko Rupena – privatna arhiva / Noizz.rs

Žena se u tom procesu suočava sa sobom, sa sopstvenim strahovima, i odgovornošću koju preuzima svojom odlukom.

– Plašila sam se, ali sam morala da pre samog porođaja raščistim sve dileme i suočim se sa svim mogućim posledicama, da tome pristupim svesno i odgovorno. Morala sam da se suočim i sa strahom od smrti, jer to jeste moguće, ali taj rizik postoji i u bolnici. Ako žena ima strahove kojih se nije rešila – oni je sačekaju na porođaju, bilo to u bolnici ili kod kuće. Žena tokom trudnoće ima puno vremena da razmisli o tome i odluči šta želi i šta misli da je najbolje za nju i njeno dete. Jako je bitno da se pripremiš dobro tokom tih meseci i jako je važno da se u tom trenutku osetiš sigurno. Kad je jedna prijateljica bila u dilemi da li da se porodi kod kuće ili u bolnici samo sam je pitala: Gde se ti sigurnije osećaš? Tu gde se osećaš sigurno – tu se porodi.

Međutim, to nije pitanje koje će biti postavljeno svakoj trudnici. Mnoge i ne znaju da postoji izbor, budući da kućni porođaj kod nas zvanično i ne postoji kao opcija.

– Lekari to uopšte ne priznaju, a posle porođaja čekaju vas problemi s matičarem, jer se podrazumeva da je jedini razlog što se niste porodili u bolnici – da se porođaj desio slučajno. Ljudi obično reaguju s prizvukom osude, zato što su prepuni strahova. Generalno im je lakše da te svoje strahove prepuste doktorima, nego da sami preuzmu odgovornost. Kad se sve završi, one nemaju pojma kroz šta su prošle, šta se desilo u njihovom telu, u psihi… A inače, nikad se nije desilo da se žena prvi put porodila kod kuće, pa onda u bolnici, dok obrnutih primera ima mnogo – smatra Ivana.

U takvim okolnostima i pod pritiskom osude, nameće se i pitanje: Zašto je uopšte odlučila da izađe u javnost sa svojom pričom?

Foto: Marko Rupena – privatna arhiva / Noizz.rs

– Da bi se razbile predrasude, da bi ljudi shvatili da to ne rade samo ludi hipici, već da postoji kao opcija. Da bi se srušili tabui o kućnom porođaju. Da bi se u nekom momentu postavili standardi. Kod nas to nije standardizovano, ali u Holandiji, gde se oko 30 odsto žena porađa kod kuće, postoje stroga pravila po kojima babice moraju da imaju fakultetske diplome, organizovano je vozilo koje tokom porođaja čeka ispred za slučaj da bude potreban hitan prevoz do bolnice, a samo ženama s minimalnim rizikom dozvoljava se da se porađaju na ovaj način. U svakom slučaju, to nije nešto što je ostalo u prošlom veku, već legitimni izbor mnogih savremenih žena.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here