Budi se svako jutro pre zore i radi ceo dan. Goveda ne znaju za vikend ili crveno slovo, pa tako ni Milica ne zna za odmor.

Milica Ljubanić (36) sa suprugom Sinišom radi na porodičnoj farmi krava i pravi sireve čiji je kvalitet poznat nadaleko. Najmanje osam sati radi u štali, potom priprema sir i obavlja sve poslove u kući. I tako bez dana odmora cele godine. Pomažu svekrva Milanka i deca Đurđina, Marija i Miloš, piše Mačva press.

Svakog jutra se budi pre svitanja, oko pet – pola šest. Obaveza je dosta i svakodnevno su iste.

– Na farmi imamo oko 70 goveda – krava muzara, junica, bikova, teladi. Svakodnevno najmanje po osam sati radimo u štali, četiri ujutro i još toliko uveče. Štala mora da se čisti, donese hrana, goveda nahrane, krave pomuzu. Goveda ne znaju za vikend ili crveno slovo. I na dan krsne slave, stoka se prva namiruje, pa onda primaju gosti – kaže Milica.

Kada se završe zajednički poslovi u štali, “na dnevni red” stižu ostali, planirani ili vanredni – spremanje hrane za stoku, u kući oko dece, održavanje domaćinstva i svakodnevna prerada mleka.

Foto: macvapress.rs

– Kada treba i ja sednem za traktor i idem po seno ili stočnu hranu. Pored posla oko stoke, kao i u svakoj kući ima dosta obaveza. U svemu pomažu i deca, posebno kada su na školskom raspustu, kao i svekrva – priča Milica.

Milica i Siniša su se zavoleli pre sedamnaest godina, kada je ona imala nepunih devetnaest. Posle srednje škole kratko vreme je radila u frizerskom salonu, a on u poljoprivrednoj apoteci. Stoke su imali kao i svako drugo, prosečno, domaćinstvo – kravu, nekoliko bikova i svinja u tovu, živinu.

Napustili su poslove “od sedam do tri” kada su se dogovorili da se ozbiljnije posvete govedarstvu.Milica ga od tada prati u stopu. Na sopstvenoj farmi su u početku imali nekoliko simentalki, a vremenom je stočni fond porastao do 70 grla.

Iako nekoliko sati dnevno od mleka pravi sireve, Milica uopšte ne jede sir. Uzme tek toliko da proveri “da nije omašila količinu posire”. Osim što miriše na mleko i sir, pomoćna kuća Ljubanića često zamiriše na gibanicu koja se sprema na starinski način, sa domaćim korama.

A za njihove proizvode čuli su i Beč, Pariz, ali i daleke zemlje Afrike.

Foto: macvapress.rs

– Na početku je bilo teško pridobiti kupce. Kupovali su manje količine, da probaju, razmeravali smo po sto grama. Sada ne možemo da napravimo sira koliko se može prodati. I cena je godinama ista, 350 dinara kilogram, i kod nas i za inostranstvo – kaže svekrva Milanka.

Težak životni put je izabrala Milica, ali se nijednog trenutka neće požaliti, bez obzira na to što retko kada ima priliku da se odmori. Iako je naporno, Milica kaže da su oni jedna sreća i zadovoljna porodica.

(Telegraf.rs/ Mačva press)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here