Poslednja priredba na stadionu, dok je Tito bio živ, održana je 1979. godine

BEOGRAD – U nekadašnjoj i davno pokojnoj Jugoslaviji na današnji dan obeležavao se veliki praznik – Dan mladosti – 25. maj, rođendan predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

A danas? Očekuje se da će nekoliko hiljada ljudi obići Titov grob u Beogradu, Kuću cveća, kao i Muzej istorije Jugoslavije, a takođe i njegovu rodnu kuću u Kumrovcu, u hrvatskom Zagorju.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Dan mladosti je nekada bio opštenarodni praznik sa mnogo priredbi, sletova i završnom svečanošću na stadionu JNA, gde bi Titu bila uručena Štafeta mladosti. Štafeta se prethodno nosila po celoj Jugoslaviji i to je trajalo nekoliko meseci. Poslednja priredba na stadionu, dok je Tito bio živ, održana je 1979. godine.

Iako je Tito zvanično bio rođen 7. maja, 25. maj je obeležavan kao njegov rođendan. Iako se ovaj datum nije poklapao sa njegovim zvaničnim datumom rođenja, Tito ga je prihvatio i slavio ga sa svojim narodom. Nekadašnji doživotni predsednik SFRJ bio je Hrvat, rođen u Kumrovcu, u Hrvatskom zagorju u hrvatsko-slovenačkoj porodici.

Centralna manifestacija uvek je organizovana na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili slet.

Titu je tom prilikom uručivana štafeta mladosti, uz prigodan kratak govor, Tito je preuzimao Štafetu uvek napominjući da je ona prethodno nošena rukama omladinaca prelazila hiljade i hiljade kilometara od Triglava do Đevđelije.

Bio je to po pravilu neradan dan i svojevrsni praznik, neka vrsta opšteg nacionalnog praznika tadašnje Jugoslavije.

Štafeta mladosti je polazila svaki put iz drugog mesta i iz druge republike, ali je uvek masovno dočekivana širom gradova nekadašnje Jugoslavije. Po pravilu, štafetu mladosti Titu su, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali najbolji omladinci i omladinke.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Štafeta je bila svake godine drugačije dizajnirana, a u njoj su se nalazile poruke omladine SFRJ za “voljenog predsednika” iz svih tadašnjih republika.

Nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, do 1987. godine. Posle Titove smrti, štafetu su primali predsednici tadašnjeg Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ).

Sama ideja potekla je 1945. od omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Prvu štafetu Titu je predao Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije. Sedam godina posle Titove smrti, na završnoj proslavi Dana mladosti, Rejmonda Broćaj iz Gnjilana je štafetu uručila Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku SSOJ.

Tito je na čelu SFRJ bio punih 35 godina i imao je nesumnjivo izuzetan ugled u tadašnjem svetu. Posebno je veliki značaj, u međunarodnim odnosima, imala njegova uloga kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliku težinu.

U njegovim zvaničnim biografijama navodeno je da je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji u Rusiji, gde je prethodno ranjen 1915, pa je izvesno vreme proveo kao zarobljenik. Pre toga je kao austrougarski kaplar učestvovao u Prvom svetskom ratu – između ostalog i u borbama protiv srpske vojske.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada je postao član Komunističke partije, a 1937. njen generalni sekretar, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera KPJ. Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi u vreme kad je likvidiran i znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz rata je izašao kao proslavljeni ratni komandant, predvodnik najmasovnijeg pokreta otpora u okupiranoj Evropi i neprikosnoveni lider Jugoslavije.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju – tokom i nakon rata. Odbio je Staljinov pritisak 1948. godine – Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih partija, nakon čega je počev od 1950. dobijao značajnu finansijsku i vojnu pomoć (vojnu većinom do polovine pedesetih) od SAD.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Osim odbijanja Staljinovog pritiska 1948. njegov ugled je takođe bio posledica činjenice da je bio poslednji veliki ratni lider Drugog svetskog rata koji je toliko dugo ostao na čelu svoje zemlje.

O njegovoj istorijskoj ulozi svedoči i neverovatno masovno prisustvo najistaknutih ličnosti tadašnjeg sveta njegovoj sahrani 8. maja 1980. godine. Bio je osnivač i lider Pokreta nesvrstavanja. Njegovoj sahrani u Beogradu prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz čak 127 zemalja.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Dan mladosti poklapao se inače i sa nemačkom desantom na Drvar 25. maja 1944. kada je Tito je uspeo da se spase prilikom desanta nemačkih padobranskih jedinica.

U unutrašnjoj politici sticajem okolnosti ostavio je ustrojstvo koje se se na kraju pokazalo kao neodrživo – Ustav iz 1974. godine. Specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazaće se vremenom kao nerešiv problem.

(Izvor: Kurir.rs)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here