A priča kako je saznala njegovu adresu je tek hit

Ana Pejić (64) otpad nađen na Fruškoj gori poslala onome ko ga je bacio. Među otpacima našla račun za struju i tako došla do adrese.

Putujući ka svojoj vikendici na Fruškoj gori, u kraju Valdov, okruženom gotovo netaknutom prirodom, Ana Pejić (64) iz Rume pre nekoliko dana je nasred puta zatekla kesu razbacanog smeća. Ne bude joj teško, stane, izađe iz auta, “prekopa” i među otpacima pronađe i račun za struju vlasnika. Smeće pokupi, uredno spakuje u kutiju, napiše adresu sa računa i pošalje gospođi iz Vrdnika njeno smeće!

 

Slika i prateći tekst da joj nimalo nije žao 250 dinara za poštarinu prokrstarili su društvenim mrežama, a Ana je dobila mnogo podrške. Gospođi je napisala i pismo. Jedino joj je žao što nije mogla da vidi njenu reakciju u trenutku kada otvara paket i shvata da joj se smeće vratilo. Ovim gestom očitala je lekciju bar jednom nesavesnom građaninu.

 

– Teško mi je da zamislim šta je u glavi nekoga ko putuje kilometrima da bi istovario vreće đubreta u predivnu šumu – kaže Ana Pejić, ekonomista u penziji.

 

– Da bi me shvatila ozbiljno, potpisala sam se kao član Ekološkog pokreta Vojvodine iako to nisam. Jedini pokret koji nam treba je pokretanje promene u našim glavama i edukacija stanovništva. Ideju sam u stvari “ukrala” od Iraca. Pre desetak godina, boravila sam u Dablinu i naučila kako se u Irskoj kažnjava bacanje smeća gde mu nije mesto. Oni đubre vrate vlasniku, sa uplatnicom za kaznu od 400 evra, a sutradan u lokalnim novinama objave informaciju šta je uradio i stave njegovu fotografiju iz lične karte.

 

Ovo, inače, nije prva akcija koju je Ana Pejić izvela da bi zaštitila životnu sredinu:

 

– Nedavno je supruga i mene, na uzanom putu koji vodi do naše vikendice, zatekla deponija smeća. Nikla je tu preko noći. Srce me zabolelo kada sam u tom zelenilu zatekla desetak razbacanih džakova. Nije nam bilo lako da sve to pokupimo u kese, a čisteći i da otkrijemo čije je. Ugledne profesorke Arhitektonskog fakulteta, sa Vračara, koja ima vikendicu u Vrdniku! Tih dana sređivala je, farbala i unosila nameštaj. Znali smo bez dileme da njoj pripada.

 

Deset uredno upakovanih džakova, kako kaže Ana, suprug i ona prebacili su profesorki preko skupe i lepe ograde od kovanog gvožđa.

 

– Vratili smo samo ono što joj pripada – kaže Ana.

 

– Ne znam ni koliko će ovaj gest sa poštom od pre nekoliko dana nešto promeniti, ali sam sigurna da se svojoj komšinici nije pohvalila paketom koji je dobila.

 

(Espreso.rs / Kurir.rs)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here