Aronija se naziva i namirnica budućnosti jer ima izrazito veliku lekovitu moć za ljudski organizam

Aronija predstavlja moćno, potpuno prirodno oružje u prevenciji bolesti, ali i kad je bolest već prisutna… Najjača od svih vrsta je tzv. sibirska aronija koja se uzgaja u zagrljaju hladne klime i nedirnute prirode.

Aronija se naziva i namirnica budućnosti jer ima izrazito veliku lekovitu moć za ljudski organizam.

Efikasno ga pročišćava od štetnih stvari i teških metala i zato je korisna preventiva protiv malignih oboljenja. Studije su pokazale da ima i antikancerogeno delovanje jer u velikom postotku “ubija” maligne stanice tumora mozga, pluća, dojke, debelog creva i jetre. Kao izuzetan antioksidans, aronija sprečava stvaranje slobodnih radikala i “napad” na zdrave stanice u telu i krvnoj plazmi, usporavajući time proces starenja organizma i sprečavajući razvoj hroničnih bolesti.

Antioksidativni kapacitet aronije i njenog soka je mnogostruko veći nego, na primer, borovnice i ostalih bobičastih plodova poznatih kao rasadnik antioksidansa.

Ogromna količina tanina i flavonoida gde glavnu ulogu ima antocijanin, aroniju čine najjačim poznatim antioksidansom današnjice. Sto grama zrelih plodova aronije sadrži 16 100 ORAC jedinica dok je dnevna doza potrebna za zaštitu tkiva od 3 000 do 5 000 ORAC jedinica.

Mnogobrojna istraživanja otkrila su da ova biljka tamih bobica poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim žilama, a svakodnevnim korišćenjem vrednosti holesterola i triglicerida se snižavaju te se tako štiti kardiovaskularni sistem.

Ublažava migrene i glavobolje, učinkovito snižava krvni pritisak, te blagotvorno deluje na crevnu sluznicu i želudac. Osim toga, aronija je poznata i po tome što podiže celokupni imunitet organizma, smanjuje upale, spriečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija urinarnog trakta, a omogućava i bolji rad žuči i jetre. Zreli plodovi i sok sadrže velike količine beta karotena i zeaksantina koji štite stanice od oštećenja, oči od nastanka sive mrene, a kožu od opasnih sunčevih zraka i melanoma. Reguliše rad gušterače i razinu šećera u krvi, a samim tim može biti korisna u lečenju dijabetesa i metaboličkog sindroma i svakako se preporučuje dijabetičarima. Koristi i kod nepravilnog rada štitne žlezde, podstiče zarastanje rana, usporava starenje kože sprečavajući nastanak bora i strija, a pomaže i kod upale i proširenih vena. Aronija stvara i snažnu zaštitu od pojave demencije i nastanka Alchajmerove bolesti…

Usto, prava je riznica biološki aktivnih spojeva. Ima ih preko 300. Od vitamina sadrži sve esencijalne nutrijente – C, A, E, B1, B2, B3, B5, B6, B9, a od minerala je bogata cinkom, gvožđem, kalijem, kalcijem, manganom, fosforom i jodom.

Konzumacija

Na našem tržištu nedavno su se pojavili mnogobrojni proizvodi od aronije koja se uzgaja u našim krajevima, poput soka i čaja, ali bobice se, za delotvoran učinak mogu konzumirati i sveže – i dovoljno ih je pojesti oko 200 do 300 grama dnevno. Kako bi je konzumirali preko cele godine, aronija se može zamrznuti, osušiti, skuvati kao marmelada, sok, sirup, kompot, vino, liker, rakija. Ipak, posebno se preporučuje hladno ceđen sok koji je dovoljno piti jednom dnevno na tašte i to jednu rakijsku čašicu…

Podseća na borovnicu, ali…

Aronija su zapravo sitne, male, tamnoplave bobice u grozdovima koje izgledom jako podsjećaju na borovnicu. Rastu u obliku grma visine i do dva metra. Jestivi i lekoviti deo biljke su bobice oporog ukusa koje se nakon sazrevanja na grmu mogu održati i dva meseca. Sazreva krajem avgusta. Postoje tri vrste aronije – crna aronija (Aronia melanocarpa), tamnocrvena (Aronia arbutifolia), i ljubičasta (Aronia prunifolia) i pripadaju porodici ruža Rosacea. Nijedna nema prirodnih neprijatelja, odnosno nametnika, pa se ova biljka uopšte ne prska i s pravom nosi naziv ekološki uzgojenog bobičastog voća…

Najbolje uspeva…

Nakon otkrivanja lekovite moći krajem sedamdesetih godina prošlog veka počinje njen intenzivan uzgoj i danas se uzgaja širom Europe. Potiče iz istočnog dela Severne Amerike odnosno današnje Kanade, a američki Indijanci od davnina je poznaju kao vrednu prehrambenu i lekovitu biljku. Bobice aronije su sušili i mleli i tako ih kombinovali s mesom i brašnom. Sveže plodove su najčešće koristili kod želučanih problema i proliva, gripa i prehlada, a od listova aronije su radili čaj za zaceljenje rana. Najbolje uspeva u hladnoj klimi gde zime traju 5-6 mjeseci, a leta su blaga, s temperaturama koje ne prelaze 20 stepeni…

(Espreso.rs / Islamuvremenu)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here