Home Blog Page 3

Danas je jedna od najlepših Srpkinja: Pogledajte kako je Jovana Joksimović izgledala na AUDICIJI ZA POSAO sa 18 godina

0

Jovana Joksimović danas važi za ženu od stila i jednu od najlepših dama na tv ekranima. Svoju karijeru počela je da gradi 2001. godine, tada kao 18-godišnjakinja.

Jovana je godinama radila na usavršavanju i danas može da se pohvali ogromnim iskustvom. Kada se tome doda njen šarm i širok osmeh po kojem je prepoznatljiva, jasno je zašto Jovana pleni.

 *FOTO: RAS SRBIJA

Te 2001. godine, Jovana je konkurisala za posao na BK televiziji. Ona je vodila emisije kratke forme posvećene filmu, a tada je imala samo 18 godina.

Jovana Joksimović sa 18 godina

 *Jovana Joksimović sa 18 godina / FOTO: YOUTUBE

Koliko se Jovana promenila, procenite sami.

(Izvor: blic.rs)

SRBI PLAĆAJU DRŽAVNO ZDRAVSTVO, A PRINUĐENI SU DA SE LEČE PRIVATNO: Razlozi za to su veoma opravdani!

0

Retko koji pregled kod privatnog lekara košta ispod 4.000 dinara

Uprkos tome što je procenat koji država izdvaja za zdravstvo za nijansu veći od procenta koji u te svrhe izdvajaju evropske države, građani Srbije su prinuđeni da zdravstvene usluge finansiraju iz džepa gotovo najviše u Evropi, oko 42 odsto.

Ne bih smeo ovo da vam kažem, ali kod privatnog lekara ćete mnogo brže završiti ono što vam treba. Možete već danas posle podne da odete…

Verovatno ne postoji niko u Srbiji kome lekar u državnoj zdravstvenoj ustanovi barem jednom nije izgovorio tih par rečenica. Reč je uglavnom o upućivanju na specijalističke preglede, ali sve češće i na neke laboratorijske analize.

S tim su se suočili i Vanja i Darko iz Beograda kada je trebalo da utvrde da li je njihovom četvorogodišnjem detetu neophodna hormonska terapija. Bilo je potrebno, naime, da urade dva testiranja kako bi, inače skupu terapiju, ako je potrebna, finansirao Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Mogle su te analize da se rade i u državnoj laboratoriji. Doktor ih je, međutim, dobronamerno savetovao da to urade privatno. Razlog je jednostavan: ako rade u državnoj ustanovi, čekaće na rezultate nekoliko meseci. U privatnoj laboratoriji rezultate će imati posle samo tri sata od donošenja uzorka.

Opredeljivanje za državnu laboratoriju nosilo bi istovremeno i veći rizik od uništavanja uzorka. Krv bi, naime, do upućivanja na analizu morala da bude zamrznuta, što bi moglo da utiče na kvalitet samog uzorka.

A to bi onda značilo da je čitav dotadašnji posao bio uzaludan, te da je potrebno ponovo uzimati uzorke i čekati mesecima na rezultate analiza…Vanja i Darko stoga nisu imali nikakvu dilemu.

Opredeljivanje za državnu laboratoriju nosilo bi istovremeno i veći rizik od uništavanja uzorka
Opredeljivanje za državnu laboratoriju nosilo bi istovremeno i veći rizik od uništavanja uzorkafoto: Petar Lazović

– Krv su našem detetu izvadili u državnoj bolnici. Ja sam odmah zatim pet epruveta sa uzorcima odneo do najbliže privatne laboratorije na analizu. Priznajem da je osoblje u bolnici bilo zaista vrlo korektno. Medicinska sestra se čak potrudila i zapakovala mi uzorke. Svaka od pet epruveta bila je upakovana u po jedan prst hirurške rukavice od lateksa – priča otac Darko za „Ekspres”.

Vreme je, kažu, novac. U ovom slučaju meseci čekanja na rezultate iz državne laboratorije, plaćeni 100 evra, koliko je koštala usluga privatnika. Dugoročno, međutim, Vanja i Darko uštedeli su hiljade evra, koliko bi ih inače koštala terapija za njihovo dete, a koju će ovako finansirati RFZO.

Oni, naravno, nisu usamljen slučaj. Mnogo je, naime, onih koji čak i neke osnovne zdravstvene potrebe sve češće završavaju u privatnim domovima zdravlja, klinikama, laboratorijama, kupovinom neophodnih lekova ako se ne dobijaju na recept.

Istraživanje koje je sprovela onlajn platforma MONS – Monitoring socijalne situacije u Srbiji pokazuje da građani, nezavisno od doprinosa kroz zaradu, iz sopstvenog džepa izdvajaju više od 40 odsto sredstava za pokriće ukupnih troškova zdravstvene zaštite.

Tačnije, uprkos tome što je procenat koji država izdvaja za zdravstvo za nijansu veći od procenta koji u te svrhe izdvajaju evropske države, građani Srbije su prinuđeni da zdravstvene usluge finansiraju iz džepa gotovo najviše u Evropi, oko 42 odsto.

Ostalih 58 odsto finansira se iz budžeta. To su, doduše, podaci za 2015. godinu, koji pokazuju da su plaćanja iz džepa građana za dodatne lekove, privatne lekarske usluge i sve ono što nije pokriveno sistemom javne zdravstvene zaštite bila u visini četiri odsto BDP-a, što je jedna od najviših stopa u Evropi. U zemljama poput Austrije, Nemačke, Danske, Velike Britanije, kako se navodi u analizi MONS-a, učešće građana u zdravstvenim izdacima kreće se oko 20 odsto.

Konkretno, kako je to početkom godine izjavio dr Ramin Parsa-Parsi iz Nemačke medicinske asocijacije, koji je u Beogradu učestvovao na Forumu Lekarske komore Srbije u Beogradu, Nemačka godišnje iz budžeta izdvaja 4.123 evra po glavi stanovnika za zdravstvenu zaštitu. Novac za to daje država – 58,1 odsto, samo 13,4 odsto plaćaju sami pacijenti, a svega 8,9 odsto dolazi od privatnog osiguranja, koje svako može da plati ako želi, ali ne mora. Oko 90 odsto stanovnika Nemačke ima državno osiguranje, a svega 10 odsto ono privatno.

Retko koji pregled kod privatnog lekara košta ispod 4.000 dinara  
Retko koji pregled kod privatnog lekara košta ispod 4.000 dinara  foto: Stefan Jokić, Profimedia, Shutterstock, Ilustracija

Možda će se stvari i u Srbiji donekle promeniti, s obzirom na to da se nikako ne može reći da država štedi na izdacima za zdravlje. U nacrtu budžeta za 2019. godinu jasno se vidi da će država povećati ulaganja u zdravstvo. Planirano je, naime, da se iz državne kase u Republički fond za zdravstveno osiguranje izdvoji oko 34,7 milijardi dinara, što je rast od oko 30 miliona evra u odnosu na budžet za 2018.

Kako, dakle, ne stoji tvrdnja da država štedi na zdravstvu, isto tako se na osnovu iznetih podataka može zaključiti da na zdravstvu ne štede ni sami građani. Retko koji pregled kod privatnog lekara košta ispod 4.000 dinara (oko 35 evra).

Pitanje koje se postavlja jeste zbog čega se građani u tolikom broju odlučuju za usluge privatnih lekara. Jedno drugo istraživanje koje su 2016. godine sproveli Evropski pokret u Srbiji i Centar za evropske politike upućuje na zaključak da kvalitet usluge u državnim institucijama nije presudan element.

To istraživanje pokazalo je da su građani zadovoljni poslednjom posetom lekaru. Tačnije, 85 odsto građana je zadovoljno poslednjom posetom državnom domu zdravlja.

Pošteno je, međutim, reći i da je zadovoljstvo uslugom dobijenom u privatnim domovima zdravlja apsolutno – čak 99 odsto.

To, doduše, nije neočekivano ako se u obzir uzme činjenica da je često reč o istim lekarima koji zdravstvene usluge pružaju i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Mogućnost da budu angažovani i u državnoj i u privatnoj praksi im je, uostalom, i omogućena izmenama zakona iz 2010. godine.

Kao problem u državnim domovima zdravlja građani su, međutim, uglavnom navodili nemotivisane doktore, nedovoljnu opremljenost ustanova, loš sistem zakazivanja pregleda… Na prvom mestu izdvojen je, ipak, problem velikih gužvi.

Čak četvrtina ispitanih je, naime, navela da su veliki redovi u čekaonicama najveći problem u funkcionisanju državnih domova zdravlja.

Retko koji pregled kod privatnog lekara košta ispod 4.000 dinara  
Retko koji pregled kod privatnog lekara košta ispod 4.000 dinara  foto: Beta

Uprkos tome, 70 odsto građana ocenilo je da su poslednji pregled obavili u razumnom roku. Interesantan podatak je i da je prosečno vreme čekanja kada pregled nije zakazan duži u privatnom nego u državnom domu zdravlja. Odnos je bio 66 prema 54 minuta.

Problem, međutim, nastaje kada je u pitanju vreme čekanja na zakazivanje pregleda. Prosečno vreme zakazivanja u državnom domu zdravlja je čak 17 dana, dok je u privatnom domu zdravlja dva dana.

I opet, dakle, dolazimo do faktora vreme, jer građani žele da im zdravstvena usluga bude pružena u najkraćem mogućem roku. Pritom nije reč samo o specijalističkim pregledima ili intervencijama za koje inače postoje liste čekanja u državnom sistemu zdravstva. U pitanju su najosnovniji lekarski pregledi i laboratorijske analize koje svakako finansira RFZO.

Uzroka za takvo stanje je, svakako, više. Jedan od njih se možda krije u centralizovanom sistemu zakazivanja. Pacijent, naime, teško može da utiče na to kada će dobiti termin koji mu odgovara. A ako ide na pregled bez termina, rizikuje višesatno čekanje sa neizvesnim ishodom.

Sistemom zakazivanja nisu do kraja zadovoljni ni sami medicinski radnici, naročito oni u domovima zdravlja.

Nisu zadovoljni ni radnici
Nisu zadovoljni ni radnicifoto: Marina Lopičić, Ilustracija

– Oni tamo u centru koji rade na zakazivanju pregleda nemaju uvid u stanje na terenu. Oni ne znaju da li sam ja tog dana imala neki hitan slučaj ili je možda za nekog pacijenta bilo potrebno više od 15 minuta, na koliko zakazuju termine. Sve to može da dovede do toga da se poremeti čitav sistem pa se onda stvore gužve. Došli smo do toga da radimo kao na traci, bitno je samo da ispunimo kvotu primljenih pacijenata. A tu je onda neminovno ugrožen kvalitet usluge – žali se lekarka opšte prakse u jednom beogradskom domu zdravlja koja je želela da ostane anonimna.

Drugi problem u državnom zdravstvu predstavlja već hroničan nedostatak kadra. A to, naravno, dovodi do stvaranja velikih gužvi. Paradoksalno zvuči da se, kako je to nedavno na RTS-u izjavio direktor Lekarske komore Srbije Milan Dinić, da se Srbija uklapa u evropske standarde kada je u pitanju odnos broja lekara po glavi stanovnika. Prema njegovim rečima, u Srbiji ima oko 31.500 licenciranih lekara. Problem je, međutim, što su oni „loše raspoređeni”. Tačnije, nedostaju specijalisti, a čak 57 odsto svih lekara gravitira jednom od četiri velika medicinska centra – Beogradu, Nišu, Novom Sadu ili Kragujevac – što ostatak Srbije ostavlja bez dovoljnog broja medicinara.
Posledica toga je da sve više građana oseća da im je uskraćena osnovna zdravstvena zaštita.

Nije, dakle, sporno da li država ulaže u opremanje zdravstvenih ustanova. Poslednji primer je kupovina tzv. iks noža za Klinički centar Srbije. Problem je, međutim, nedostatak obučenih kadrova koji će na najbolji mogući način umeti da iskoriste resurse koji su im na raspolaganju.

Osam godina, naime, nisu dodeljivane specijalizacije, što je uz odlazak lekara, pre svega u Nemačku i Sloveniju, stvorilo nedostatak specijalista svih vrsta, a ponajviše pedijatara, radiologa i anesteziologa.

Osim toga, pre par godina svaki 17. lekar u Srbiji bio je stariji od 60 godina, a posebno je dramatičan bio prosek starosti pedijatara. Većina ih je, kako je to prošle godine naveo državni sekretar Ministarstva zdravlja Meho Mahmutović, bila između 50. i 55. godine života.

Dobra stvar je što, prema rečima Milana Dinića iz Lekarske komore Srbije, postoji oko 9.000 lekara opšte medicine, od kojih bi mogli da se „naprave” nedostajući specijalisti.

Smanjenju najezde na privatne zdravstvene ustanove možda će od naredne godine doprineti i najavljene izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje bi zdravstvenim radnicima koji rade u državnim ustanovama omogućile dopunski rad u matičnoj kući u popodnevnim satima.

To bi značilo da bi pacijenti od naredne godine mogli da idu na preglede u državne ustanove i domove zdravlja kod lekara koji bude odlučio da radi dopunski van svoje smene. Te usluge bi se, naravno, dodatno plaćale po cenovniku koji bi utvrđivali upravni odbori bolnica.

Zakonom bi bilo predviđeno da lekari i sestre mogu da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj državnoj ustanovi.

Ko bude želeo da radi na ovaj način, moraće da potpiše aneks ugovora o radu s matičnom zdravstvenom ustanovom. Tim ugovorom bio bi definisan njihov angažman van radnog vremena.

Ovi pregledi bili bi omogućeni za sve usluge, osim za one za koje postoji lista čekanja. Cene pregleda bile bi, kako su u Ministarstvu zdravlja rekli za „Politiku”, konkurentne i niže nego kod privatnika. Navode i da će se strogo voditi računa da ne bude preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku, čemu bi trebalo da doprinesu česte kontrole poštovanja propisa.

Zakonom bi bilo predviđeno da lekari i sestre mogu da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj državnoj ustanovi
Zakonom bi bilo predviđeno da lekari i sestre mogu da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj državnoj ustanovifoto: Pixabay

Reakcije lekara na najavljene izmene su različite. Predstavnici sindikata čiji su članovi uglavnom zaposleni u državnim ustanovama pozdravljaju ovaj potez, pre svega zbog toga što će medicinari, koji su inače nezadovoljni platama, ovako moći da zarade dodatno bez potrebe da se cimaju po privatnim zdravstvenim ustanovama.

Predstavnici privatnih lekara, međutim, ne dele njihov entuzijazam, pa je tako profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije, ocenio za „Politiku” da privatni pregled u državnoj ustanovi neće doneti ništa dobro, da je tako nešto već viđeno, ali i da će pacijenti odlučiti da li je to njima potrebno.

– Mislim da će to samo podići nivo korupcije. A pitanje je i koliko će lekar raditi kvalitetno ceo dan. Mnogo bi bolje bilo da su izjednačili privatnu i državnu praksu i da osiguranje plaća uslugu bilo gde da se ona obavi – rekao je dr Hadži-Tanović.

Po zakonu iz 2005. godine, zdravstveni radnik iz državne službe mogao je trećinu radnog vremena da radi kod privatnika. To je, međutim, bilo vremenski ograničeno do kraja 2008. godine. Bilo je predviđeno da onima koji bi i posle toga nastavili da rade privatno prestaje radni odnos u državnoj ustanovi.

Izmenama zakona 2010. godine, međutim, ukinuta je ova sporna odredba pa su medicinari mogli da nastave da rade i u državnoj i u privatnoj praksi. Pre desetak godina lekari su radili u okviru „večernjih klinika” u nekim državnim ustanovama, ali je taj koncept zbog brojnih pritužbi s vremenom napušten.

Za godinu dana 200.000 osiguranika manje

U Srbiji je, zaključno sa 5. decembrom 2018. godine, bio obavezno zdravstveno osiguran 6.679.731 građanin. To je 220.000 građana manje nego pre godinu dana, kada ih je bilo 6.901.482.

Po osnovu zaposlenosti, krajem decembra 2017. godine bilo je osigurano 2.889.675 lica, što je 42 odsto od ukupnog broja obavezno osiguranih lica. Od tog broja, nosilaca osiguranja bilo je 1.774.849, dok je 1.114.826 lica bilo osigurano preko njih.

Na drugom mestu po broju osiguranika u odnosu na osnov osiguranja bili su penzioneri, kojih je bilo 1.962.002, odnosno 28 odsto, a na trećem mestu osobe čije se osiguranje finansira iz budžeta Republike Srbije, a kojih je 19 odsto – 1.326.651 osiguranik.

(Espreso.rs/Ekspres.net)

STRAVIČAN UDES U SURČINU: U sudaru dva kombija povređeno šestoro ljudi, među njima i dete!

0

Najmanje šest osoba je povređeno u saobraćajnoj nezgodi do koje je došlo nešto posle 21 sat u Surčinu

Među povređenima u sudaru dva kombija u Vojvođanskoj ulici koji se odigrao oko 21:20 sati povređeno je i jedno dete.

Kako se nezvanično saznaje, dve ekipe Hitne pomoći prevezle su šest osoba u Urgentni centar, svi imaju povrede glave, a na mestu nesreće ima dosta krvi.

Povređena su četiri muškarca, jedna žena i jedno dete.

UHAPŠEN zamenik gradonačelnika Bora Branko Perić (59) zbog POLNOG UZNEMIRAVANJA MALOLETNICE

0

Zamenik gradonačelnika Bora Branko Perić (59) uhapšen je danas nakon skandala kada su se fotografije na kojima se on ljubi i grli sa devojčicom od 15 godina osvanule na fejsbuk profilu te maloletnice.

“Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Boru, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva, uhapsili su B.P. (1959) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo polno uznemiravanje. Osumnjičeni se tereti da je svojim ponašanjem polno uznemirio petnaestogodišnju maloletnicu sa kojom se sastao po njenom pozivu nakon čega je ona, kako se sumnja, mobilnim telefonom načinila tri fotografije neprimerene sadržine”, saopštio je MUP.

U saopštenju se dodaje da je njemu određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.

(Izvor: kurir.rs)

TRKAO SE SA DRUGOVIMA, PAO SA MOTORA, A ONI GA PREGAZILI I POBEGLI! Stravična smrt mladića (29) u Futogu! OČEVICI NE PAMTE STRAVIČNIJI PRIZOR

0

Ostoja Gagić (29) poginuo je u subotu u 20.40 u Povrtarskoj ulici u Futogu, trkajući se sa motorom sa dvojicom drugova koji su bili u automobilu i koji su ga, kako tvrde očevici na kraju i pregazili!

 

Gagić je bio na motoru, kada je naleteo na parkirani automobil, a nakon toga udarila su ga još dva automobila. Poginuo je na licu mesta, tako da je ekipa hitne pomoći mogla samo da konstatuje smrt.

 

Kako kaže Futožanin ispred čije kuće se dogodila užasna nesreća i koji je prvi istrčao napolje i zatekao stravičan prizor, u pitanju je bila trka drugova koja se završila kobno – tragedijom koju će čitavo naselje pamtiti godinama.

 

FOTO: PROFIMEDIA

 

“Čuo sam udarac i istrčao napolje iz kuće. Scena je bila užasna, to nikad neću zaboraviti, mladić je ležao pored motora i jedva disao. Oko nas je sve uništeno, motor, automobil. Odmah smo zvali Hitnu, ali nije mu bilo spasa. Mislim da je bio živ još 10 minuta posle pada”, rekao je ovaj Futožanin.

 

Kada je na mesto nesreće stigla policija, očevici pričaju da se ubrzo saznalo i da je jedan automobil u bekstvu. Pomoću tablica brzo je identifikovan, a ispostavilo se, kako kažu meštani, da je su to bili drugovi preminulog sa kojima je pre nesreće bio u kafani.

 

Nakon provoda hteli su nešto da pojedu, a prema nezvaničnim saznanjima, tu noć su i pili. Odlučili su da se trkaju do mesta gde će da jedu, dvojica u automobilu i Gagić na motoru.

 

“Kako smo čuli od inspektora i saučesnika nesreće, vozač motora je prvo skrenuo, podleteo i udario u dva automobila ispred kuće, odbio se na put, gde ga je udario automobil koji je išao iz suprotnog smera, a zatim su ga udarili i drugari sa kojima se trkao. Oni nisu bili tu kad sam izašao napolje, a kako sam čuo od policije, pobegli su, ali su ih brzo pronašli”, kaže jedan od meštana.

 

(Kurir.rs/Blic)

HOLIVUDSKA PASJA PRIČA Sašu niko nije hteo u prihvatilištu, a onda mu se život pretvorio u bajku (FOTO)

0

Da nekome život može biti kao u bajci, pokazuje primer jednog psa. Pas Saša, nakon provedenog vremena u prihvatilištu za pse u Kraljevu našao je svoj novi dom, u Americi. I to ne bilo kakav. Već onaj pravi bajkoviti život.

Pas Saša u prihvatilištu u KraljevuFOTO: PRIVATNA ARHIVA
Pas Saša u prihvatilištu u Kraljevu

Da nekome život može potpuno da se preokrene, da smeštaj na betonu i sa rešetkama zameni za topli krevet i još topliju prostranu sobu, sa ogromnim dovorištem i ljudima oko sebe koji te vole, opisuje priča našeg Saše.

Saša je pas koji je jedan dobar deo života proveo u prihvatilištu u Kraljevu. I pored umiljate osobine, Saša je bio ostavljen na ulici. Na sreću, pronašli su ga radnici Zoohigijene. Sklonili ga sa ulice, a dom je našao u tamošnjem azilu.

Saša na aerodromu sa vlasnicimaFOTO: PRIVATNA ARHIVA
Saša na aerodromu sa vlasnicima

– Pošto imamo odličnu saradnju sa prihvatilištem, svakog vikenda idem tamo i slikam pse koji traže dom. Tako sam i njega videla u boksu. U ćošku je samo tužno sedeo i gledao. Tresao se sve vreme. Slikala sam ga i oglasila – priča za “Blic” Danijela Jović iz Udruženja za zaštitu životinja “Spaske” iz Kraljeva.

Nedugo zatim, javili su se ljudi koji bi pomogli da se on uzme iz prihvatilišta i smesti na sigurno dok mu se ne nađe dom. Preuzet je, okupan, očišćen od parazita i vakcinisan.

Saša u bajkovitom domu u ČikaguFOTO: PRIVATNA ARHIVA
Saša u bajkovitom domu u Čikagu

– Onda ga je spazila Maja iz Čikaga i preko organizacije “Orginal Animals Rescue” iz Čikaga obratila se sa željom da ga udomi. Oni su me kontaktirali, sredili smi papiroligiju i on je pre devet nedelja otputovao u svoj novi dom. Prijatelji predsednice “Orginal Animals Rescue” došli su u Kraljevo po njega i prevezli ga do Beograda, odakle je otputovao za Čikago. Vlasnici su oduševljeni Sašom i on sada uživa kao u bajci – kaže Danijela Jović.

Saša u SAD sad živi na holivudski načinFOTO: PRIVATNA ARHIVA
Saša u SAD sad živi na holivudski način

Inače, ovo nije jedini pas koji je preko ove organizacije udomljen. Skoro je otputovala i ženka koja je četiri godine provela u prihvatilištu.

– Ovde ih niko nije hteo. Nikome nisu bili dovoljno lepi. Ali su sreću pronašli daleko od Srbije, u Americi – rekla nam je Danijela.

PRAVDA POBEDILA PRAVO! Konačno na SLOBODI čovek za kojeg je navijala cela Srbija!

0

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio Saška Bogeskog, koji je u maju 2013. godine u svom stanu u Žarkovu nožem usmrtio provalnika Vladimira Manića u samoodbrani.

Ovom odlukom odbijena je žalba tužilaštva i potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu, koji je zaključio da je Bogeski delovao u samoodbrani, rečeno je Tanjugu u sudu.

Tužilaštvo je teretilo Bogeskog za krivično delo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane, ali je sud stao na stanoviše da je on delovao u nužnoj obrani (samoodbrani) – koja isključuje postojanje krivičnog dela.

Do tragedije je došlo kada je Vladimir Manić, koji je od ranije poznat policiji, upao u stan porodice Bogeski i tamo na Saška nasrnuo šrafcigerom.

Bogeski se branio kuhinjskim nožem.

Nakon koškanja, Manić je pobegao iz stana sa ubodnim ranama, a nakon 400 metara je pao i preminuo, preneli su ranije mediji.

Bogeski je, u svojoj odbrani sudu ispričao da se te večeri spremao da legne, kada je njegova supruga, dok je uspavljivala njihovu ćerku, čula šumove u drugoj prostoriji i uplašila se da nekoga ima u stanu.

Kako je rekao, pomislio je da je u stanu provalnik i rekao supruzi da pozove policiju. Uzeo je nož iz kuhinje i otišao u dnevnu sobu gde je video jednu osobu koja mu je uperila baterijsku u glavu pa joj nije video lice.

Zamahnuo je nožem, ali ne zna da li je tu osobu isekao. Rekao je da se seća da je provalnik iskočio kroz prozor.

(Izvor: alo.rs)

HOROR Beba stara samo 24 dana umrla od preloma lobanje i izliva krvi u mozak: Majka i njen momak su je bacali po sobi, imala je 32 preloma rebara

0

Majka, kojoj je vlastito dete služilo kao “modni detalj”, i njen bivši dečko osuđeni su u Velikoj Britaniji na deset godina zatvora zbog postupaka koji su uzrokovali “brutalnu” smrt njenog sinčića Stenlija Dejvisa, starog svega tri nedelje.

Roksana Dejvis (30) iz Gosporta, na obali Engleske, i njen bivši dečko Sajmuel Dejvis (24) iz Sauthemptona, osuđeni su juče u Kraljevskom sudu u Vinčesteru.

Beba stara 24 dana umrla je od posledica preloma lobanje i izliva krvi u mozak 28. marta 2017. Osim toga, dečačić je imao čak 32 preloma rebara i devet preloma ruku i nogu, koje je zadobio u najmanje tri navrata.

Sudija Džejn Miler rekla je da je beba pretrpela “brutalan” napad u kome su je grubo drmusali, a možda i bacali po sobi.

Medicinski dokazi navode na zaključak da je mališan neutešno plakao između deset minuta i pola sata, što znači da su optuženi morali da nešto nije u redu, jer su živeli u izuzetno malom stanu. Sudija je takođe rekla da je neko od njih dvoje možda mogao da bude odsutan u trenutku kada su bebi nanete neke od povreda, ali nikako sve.

Roksana Dejvis je plakala na suđenju, a dok su je odvodili u ćeliju vikala je: “On je ubica!”

Sudija je, međutim, rekla da su njene suze “krokodilske” i da je uznemirena zbog sebe, a ne zbog Stenlija.

– Oduševljeno ste ga prikazivali porodici i prijateljima, ali kad ste bili kod kuće i više nije bio vaš modni detalj, spremno ste ga predavali partneru – dodala je ona.

Par, koji nije bio venčan, ali slučajno nosi isto prezime, testiran je na droge nakon hapšenja i utvrđeno je da su koristili kokain i kanabis.

Iako su znali da je Stenli povređen, nisu obavestili lekara, već su pokušali da prikriju povredu i na taj način sprečili da mu se ukaže pomoć.

HRVAT USRED ZADRA ZATEKAO GRAFIT “UBI SRBINA” I REŠIO DA NEĆE TO DA GLEDA: Dodao je samo jedno slovo i oduvao sve (FOTO)

0

Mladi Zadranin Jure Zubčić odlučio je da neće da trpi govor mržnje u svom gradu i odlučio je da nešto i preduzme.

Kada je na zidu zgrade ugledao grafit “Ubi Srbina”, odlučio je jednostavnom intervencijom, dodavši slovo “Lj” pretvoriti govor mržnje u govor ljubavi.

“Ne trpim govor mržnje i zato sam sinoć ispravio grafit. Puno je lpše gledati poruke ljubavi, nego poruke mržnje ili kako bi to Zadrani rekli – mosa bavlju”, napisao je u objavi na svom Fejsbuk profilu, na kom je objavio i fotke svoje građanske “intervencije”.

 

“Primetio sam grafit pre dva dana i sinoć sam odlučio da ga ispravim. Naravno, u prilog mi je išla očigledna nepismenost autora grafita pa je posao bio lagan. Nažalost, u Hrvatskoj je sve raširenija pojava govora mržnje. Jedan od uzroka toga je što se i neki političari često u javnim istupima služe govorom mržnje.

Otpor ksenofobiji i nacionalizmu nije samo potreba, već i građanska dužnost. Nije tu bilo puno razmišljanja da li treba nešto da napravim sa grafitom, već samo razmišljanje šta tačno da napravim. Svi mi, odgovorni građani, treba da pruže tu vrstu otpora, svatko u svom susedstvu. Dužni smo da pošaljemo poruku da pozivi na ubijanje nisu prihvatljivi nikad i nigde”, rekao je Jure.

 

Kurir.rs/ Zadarski.slobodnadalmacija.hr

Foto: Printscreen/ Facebook

UMRLA ŽENA BORE DRLJAČE, PEVAČ POTRESEN I U SUZAMA: Sada sam ostao potpuno sam!

0

Prvo mu je umrla majka, pa sada i supruga

Nevenčana supruga Bore Drljače, Rada je preminula posle borbe sa bolešću, kako saznaje Kurir.

“Bila je 10 godina bolesna, a poslednje 2 nedelje je bilo kritično, pre 2 dana smo pozvali Hitnu pomoć, jer joj je naglo pozlilo i sinoć je umrla u Kliničkom centru Srbije.

Pevač je bio potresen, plakao i rekao da je Rada bila njegova jedina ljubav.

“Mnogo mi je žao, ona je bila moja jedina ljubav. Jednu sam ljubav već izgubio, a Rada je isto bila moja velika ljubav i sada sam ostao sam. Čekam da mi stignu njena deca. Sahrana će biti u Somboru, verovatno u petak. Biće sahranjena pored svoje majke”, dodao je Bora za “Kurir” i nije mogao da prestane da plače.

(Espreso.rs/Kurir)

Most popular

O NJEGOVOJ JAVNOJ PREVARI U RIJALITIJU I DALJE BRUJI SRBIJI: A...

Sloba Radanović tokom devet i po meseci u "Zadruzi" intrigirao javnost jer je uprkos tome što je oženjen Kijom Kockar uplovio u romansu sa Lunom Đogani.   Ponašanje...

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close