Home Blog Page 589

UŽASAN NAPAD U MAČVI: Devojčicu (10) iz Glogovca umalo preklala njena dva psa ljubimca

0
BOGATIĆ – Destogodišnju Tamaru K. iz Glogovca zamalo nisu preklala dva staforda, ljubimci Astor i Lea, u momentu kada ih je, po povratku iz škole, pustila iz boksova da bi se sa njima poigrala.

Staford, pas, Foto: Profimedia

– Svakog dana, čim dođe iz škole odlazila je pravo do boksova, pustila bi ih u dvorište i igrala se sa njima. Ovaj put, kao da su poludeli, skočili su na dete, oborili na zemlju i grizli po telu. Svekrva Danka je pritrčala, kantom udarala pse i odvukla im pažnju od Tamare, koja je ostala da leži na travi izgrebana i izujedana svuda po telu, licu i vratu. Kada smo na Tamarinom vratu primetili duboku ranu na vratu prestravili smo se i pomislili da će do Doma zdravlja u Bogatiću iskrvariti – priča majka Milka.

Najduža rana na vratu, gde su psi duboko zarili zube bila je tri centimetra i zamalo je mogla da bude kobna jer se nalazi samo milimetar od aorte.

Porodica ne može da objasni zašto su psi sa kojima je Tamara dosta vremena provodila pokazali krvoločnost. Osim što se najčešće igrala u dvorištu sa svojim ljubimcima, ona je i brinula o njima, hranila ih i čistila boksove.
Hrabra Tamara je sve vreme bila preplašena, ali svesna, osim što se na trenutak u putu do hitne službe Doma zdravlja u Bogatiću onesvestila. Sada je dobro i van životne je opasnosti.

Baka Danka koja je branila unuku od razjarenih životinja zadobila je više dubokih rana po rukama i nogama.
Psi su smešteni u prihvatilište Veterinarske stanice u Bogatiću, gde su pod nadzorom veterinara.
Očekuju se rezultati analize krvi pasa koji su u prethodnom periodu uredno bili vakcinisani, kao i krvi i briseva iz rana povređene devojčice i njene bake.

TUGA ZA MARINKOM SVE VEĆA Lana se preselila kod Madžgaljevih roditelja!

0

Lana Sekulić Marinko Madžgalj, foto Kurir

Lana je odlučila da i posle njegove smrti ostane uz Madžgaljevu porodicu i proba da im olakša koliko god je to moguće.

“Iako je i ona potpuno slomljena, da bi im non-stop bila od pomoći pokupila je nedavno svoje stvari i preselila se kod Marinkovih roditelja u stan i sada živi sa njima”, rekao je izvor blizak porodici Madžgalj.

Lana je nakon Marinkove smrti u teškom psihičkom stanju. Ona retko izlazi iz stana, a nakon sajhrane odlučila je da u bolu bude zajedno sa njegovima.

“Ni dok je bila u Podgorici, gde je inače u radila, nije izlazila iz kuće. Otkad je Madžgalj sahranjen, sklonila se od sveta i od očiju javnosti i zatvorila se u sebe. Ona ni sa kim nije razgovarala i nije išla na posao”, dodao je izvor.

Svi su zabrinuti za nju, od porodice, prijatelja do kolega, a pitanje je kada će se Lana vratiti u tokove normalnog života.

Foto Dragan KadićFoto Dragan Kadić

DRAMA NA POMENU VOLEO SAM JELENU: Ne mogu da oprostim Zoranu jer nije znao da je sačuva!

0
Dugo sam je poznavao i bio zaljubljen u nju, ali i ljubomoran na njenog muža, imao je tako lepu ženu, rekao je policiji Nikola Marioković (31)

Jelena Krsmanović Marjanović, foto Aleksandar Jovanović, Nikola Marioković, pome

Jelenu sam mnogo voleo, ne mogu da je prebolim.Ne mogu da oprotim njenom mužu Zoranu jer nije uspeo da je sačuva.

Ovo je juče rekao policiji misteriozni muškarac koji je uhapšen jer je upao na četrdesetodnevni pomen pevačici Jeleni Marjanović (33) na groblju u Borči. Kako saznajemo, Nikola Marioković (31) iz Beograda posle saslušanja u policiji pušten je kući.

Tako se nastavila agonija porodica Marjanović i Krsmanović i na obeležavanju 40 dana od Jeleninog ubistva a da zločinac još uvek nije pronađen. Na groblju Zbeg u Borči juče pre podne okupila se njena uža rodbina i prijatelji, ali je pažnju privukao muškarac koji je nosio beli dres, na kome je pisalo „Mihajlović“, a koga niko od prisutnih nije prepoznao.

On je na groblje došao prvi. Doneo je kesu u kojoj su se nalazili dezodorans, crno vino od 0,7 litara i plava sveća. Kad se porodica okupila, prišao je Jeleninoj majci Zorici i njenoj tetki.

Došao među prvima. Nikola ljubi krst na Jeleninom grobuDošao među prvima. Nikola ljubi krst na Jeleninom grobu

Ne znate šta ste izgubili

– Rekao nam je: „Trebaće vam mnogo snage da izdržite ovu bol. Ne znate šta ste izgubili.“ Stajao mi je iza leđa, uhvatio za ramena i rekao mi kako je za Zoricu ostavio kesu na Jecinom grobu. U prvom trenutku sam se uplašila jer ne poznajem čoveka, kasnije sam shvatila da je zvao telefonom ranije i raspitivao se kad ćemo na groblje – rekla nam je Jelenina tetka.

Prisećajući se tih poziva, kaže da se muškarac predstavio kao Nikola.
– Zvao je za vikend da proveri da li ćemo ići na groblje u ponedeljak, kad su bile zadušnice. Međutim, nije se pojavio. Potom je zvao da pita u koliko sati će biti pomen za 40 dana. Pitala sam ga ko je, rekao je da se zove Nikola i da je s Jecom bio dobar drug, kao i da živi u Beogradu. Pominjao je da je odlazio na Jecin grob i da je odneo pikslu i šolju. I zaista, nalazili smo na grobu belu pikslu u kojoj su stajale cigarete i šolja s kafom – priča tetka.

Zoran Marjanović je rekao da ovog muškarca prvi put vidi.
– On sigurno nije bio Jecin prijatelj. Znali smo se toliko dugo da bih njega morao da znam. Ne znam ko je taj muškarac. Očekujem da policija odradi svoj posao – rekao je Jelenin muž.

Pomen supruzi. Zoran MarjanovićPomen supruzi. Zoran Marjanović

Čuvaću joj ćerku

Okupljena rodbina govorila je da je taj čovek sumnjiv, ali da ne veruju da je on ubica.
– Isuviše je mršav i sitan da bi mogao da savlada našu Jelenu. Ona bi znala da se odbrani od njega. Ipak, nije nam jasno šta će on ovde i zašto je došao na pomen kad ga niko ne poznaje – pričaju rođaci.

Prijatelj porodice Marjanović prijavio ga je inspektorima, koji su ubrzo došli na groblje. Policajci sačekali da se završi pomen. Kad je misteriozni muškarac izašao i uputio se ka Zrenjaninskom putu, oni su ga priveli. On nije pružao otpor, već je mirno seo u kola.
– Jelenu sam dugo poznavao. Bili smo prijatelji, mnogo sam je voleo. Uvek sam bio ljubomoran na njenog muža Zorana jer je imao tako lepu ženu. Sada ga mrzim jer nije znao da je sačuva. Ništa me neće sprečiti da i dalje idem na njen grob, paliću joj sveće svaki dan do kraja života. Ništa loše nisam uradio što sam došao na groblje. Ako treba, pomoći ću njenoj porodici i čuvati njenu ćerkicu – rekao je Marioković. Nakon saslušanja on je pušten.

Tuga na nasipu. Jelenina majka ZoricaTuga na nasipu. Jelenina majka Zorica

Posle groblja, obe porodice otišle su na nasip, gde su ponovo upalili sveće. Jelenina majka Zorica, pored sveće koju je zapalila na tom mestu, donela je kutiju s kolačima.

Privođenje. Inspektori vode Nikolu MariokovićaPrivođenje. Inspektori vode Nikolu Mariokovića

Ko je uhapšeni mladić
MARIOKOVIĆ JE JELENIN FAN!

Nikola Marioković živi u centru Beograda, a nekoliko godina proveo je u Domu za nezbrinutu decu. Kako saznajemo, on je dugodišnji pratilac i fan poznatih srpskih pevača.
– Prati ih na gostovanjima, ide na njihove koncerte. Slika se s njima i traži im autograme. Tako je izgleda bilo i s Jelenom Marjanović. Tvrdim da on nema nikakve veze sa ovim zločinom, verovatno se bio vezao za Jelenu. Inače, Nikola povremeno radi fizičke poslove ili je angažovan kao prodavac u marketima – kaže za Kurir jedan od njegovih poznanika.

Zoran Marjanović
JANA TRAŽILA MAMU DA JE OKUPA

Zoran Marjanović, Jelenin muž, rekao je da je s vremenom otupeo od bola i tuge.
– Okrenuti smo Jani, kojoj mnogo nedostaje majka. Ne zaspi do pet-šest sati, traži mamu. Ne znam šta da joj kažem – rekao je Zoran.

Njegov otac Vladimir Marjanović takođe kaže da je Jani mnogo teško bez mame.
– Sinoć je plakala i tražila mamu da je očešlja i okupa. Srce nam se slama od njene tuge – kaže sa suzama u očima Vladimir.

Nada Topčagić
CRNE RUKAVICE ZA MOJU JELENU

Jelenina prijateljica, pevačica Nada Topčagić, bila je juče na pomenu:
– Navukla sam, i pored vrućine, crne rukavice jer znam koliko je Jelena volela da ih nosim. Govorila mi je da mi lepo stoje. Znam da je naš anđeo na nebu i da nas sve posmatra.

DEČAK SKOČIO KROZ PROZOR ŠKOLE ZBOG KVIZA IZ MATEMATIKE I UBIO SE! Jezivi detalji samoubistva koje je potreslo Balkan

0

Učenik A. H. (10) iz Bihaća preminuo je od povreda koje je zadobio pri skoku sa prozora bihaćke OŠ “Prekounje“. Prema prvim informacijama, dečak je oko 16.30 časova u ponedeljak sam iskočio kroz prozor iz učionice koja se nalazi na drugom spratu škole.

Prepoznajete li poruku koju vam Bog šalje: Evo zašto ne smete da je ignorišete!

0
Crkva
Foto: Profimedia

Priča mi jedna mlađa osoba kako je, vozeći se automobilom kroz grad, zastala pred pešačkim prelazom da propusti dvoje matoraca.

Dvoje matoraca – tako je rekla. Istina, s obzirom na njene godine, vrlo je moguće da se ta odrednica odnosi na prošireniji krug ljudi, na mnoge od nas.

Priča mi da su se oni, videvši da je zastala, uhvatili za ruke i tako – s rukom u ruci – pošli preko pešačkog prelaza. Ali umesto da se požure, išli su polako – s noge na nogu. Ni to im nije bilo dovoljno; nasred pešačkog prelaza zastali su i poljubili se.

Za moju pripovedačicu to je bilo suviše.

“Pritisak mi je skočio na dvesta!” rekla mi je. “Nisam znala šta bih učinila. I zašto sam uopšte stala pred pešačkim prelazom?! Zatrubila sam im, a oni su nastavili s noge na nogu kao da se to njih ne tiče.”

Pogledao sam je i rekao:

“Ne razumem te. Bog ti pošalje jedan divan par da ti prenesu njegovu poruku, a ti mu trubiš?!”

Budući da ni ona mene nije razumela, rekao sam joj:

“Bog ti je hteo reći da malo usporiš. I odmah ti je pokazao kako će ti život izgledati, budeš li usporila… Pokazao ti je kakav ti život želi…”

U trci sa svojim obvezama, trci koju sami sebi namećemo, tako često projurimo mimo svog života. Kad na kraju dana osetimo potrebu da nabrojimo nekome gde smo sve bili, šta smo sve od jutra učinili, dogodi nam se da moramo zaključiti da toga dana zapravo nismo ni živeli: da smo samo odrađivali nešto što nazivamo svojim životom.

Zaključimo da to i nije bio naš dan. Da ga nismo uspeli na dobar način podeliti sa svojima. Zaključimo da takav dan ne bismo poželeli nekome koga volimo. Uistinu, dan u kojem nismo imali vremena za ljude i Boga, i nije bio dan. Dan u kojem se nismo potrudili čuti, u kojem smo prečuli one s kojima živimo, one koje volimo, u kojem im nismo dopustili da dođu do reči, prevaren je dan.

Dan kroz koji nismo išli u Božjoj prisutnosti prosuli smo poput peska u vetar. Dužni smo i sebi samima i svima kojima je mesto u našem srcu, dužni smo životu, naći vremena za srce svoga života. Za ljubav. Ne ispunimo li taj dug, sreća koja nam je na dohvat ruke, na dohvat duše, ostaće nam nedostupna. I oskudevaćemo.
I mnogi, mnogi će zbog toga oskudevati.

STARICA PREŽIVELA NAPAD KRVNIKA: Sekao mi je ruku sekirom!

0
Ratka Bogojev (75), koju je rođak Bora hteo da zakolje nanevši joj pritom teške telesne povrede, čudom preživela. Dan pre krvavog pira napadač pušten iz neuropsihijatrijske klinike

Ratka Bogojev, Bora Bogojev, foto Milica Milovanović

Šesnaest godina svi živimo u strašnom strahu od njega, iz kuće ne smemo da mrdnemo. Ni na seosku česmu po vodu ne idemo jer se plašimo da će nas pobiti.

Kad bi dolazio u naše dvorište, zatvorili bismo vrata i ćutali kao mrtvi. Bili smo mirni samo kad bi bio na lečenju u psihijatrijskoj bolnici, a čim bi se vratio, nastavljao bi po starom. Tako je bilo i sada, samo dan nakon što je pušten hteo je sve da nas pokolje.

Pobegla kod komšinice

Ovim rečima starica Ratka Bogojev (75) opisuje krvavi pir komšije i rođaka Bore Bogojeva (75), koji ju je u ponedeljak bez ikakvog povoda izudarao sekirom slomivši joj lobanju i desnu ruku. Ratka je smeštena u bolnicu u Nišu, a iz bolničkog kreveta poručuje da je nasilnik psihički bolesnik koji je godinama maltretira.

Sagovornica Kurira tvrdi da je Bora imao nameru da pobije celu njenu porodicu.
– Nameravao je da najpre ubije svoju strinu Marinku Bogojev, ali se ona, naslutivši da se nešto sprema, sklonila kod komšinice. Besan što je nije našao, preskočio je ogradu i upao u naše dvorište, gde smo bile moja zaova Jelena i ja. Kad sam ga videla sa sekirom, znala sam da mi nema spasa. Udarao me je po glavi, krv me je oblila, sekao mi je ruku… Bila sam u takvom šoku da ni bolove nisam osećala. Pomislila sam, gotova sam, zakla me. Zatim je napao Jelenu, i njoj je hteo da presudi. Unakazio nas je, a onda je mrtav hladan seo ispred kuće i čekao da naiđe Marinka da i nju kolje – priča teško povređena starica.

Napadač. Bora BogojevNapadač. Bora Bogojev

Ratka objašnjava da je Bora dalji rođak njenog muža. Navodi i da je psihijatrijski bolesnik i alkoholičar koji je stalno pravio probleme i lečio se u Toponici.
– Spremala sam mu da jede sve što je voleo… Imao je lepu ženu i sina, ali je i tada ludovao. Jedne noći smo muž i ja išli da ih spasavamo, zaključao ih je u kuću, morali smo vrata da obijemo da uđemo. Nju je hteo da zakolje nožem, a tek rođenu bebu je šutnuo. Jedva smo mu tada oteli nož, preklinjali ga da se smiri, ali džaba. Stalno nas je napadao, svlačio se, pretio silovanjem. Prijavljivali smo ga policiji. Malo bi bio u bolnici i opet bi se vratio. Dobro smo prošli što nas sve nije pobio – zaključuje Ratka.

Bio u ludnici

Njen sin Mile Bogojev kaže da je podneo krivičnu prijavu protiv neuropsihijatra iz Surdulice koji je bio dužan da sprovede terapiju nad Borom Bogojevim, kao i policajaca koji su nekoliko puta pre poslednjeg napada dolazili po pozivu, ali ništa nisu uradili da spreče nasilje.
– Ta tortura godinama traje. Moja majka je živela kao da je u getu. Očekivali smo od nadležnih da nam pomognu i ništa se nije desilo. Pre napada pušten je iz neuropsihijatrijske klinike u gorem stanju nego što je bio kad je otišao u bolnicu – kaže Mile.

Izveštaj
DOKTORI: BAKA JE TEŠKO POVREĐENA

Kao što je saopštio neurohirurg Ivan Cvetković, nesrećna žena je od udaraca zadobila otvorene prelome lobanje i podlaktice.
– Ona ima i krvarenje na mozgu ispod preloma, ali nije životno ugrožena. Međutim, zbog preloma ruke biće prebačena na Kliniku za ortopediju, gde će biti operisana – kaže Cvetković.

DEVOJČICA JE SEDELA PORED KREVETA UMIRUĆEG DEKE KADA SU SE OTVORILA VRATA: Nije verovala ko je ušao!

0
devojčica, deka, starački dom, foto hefty

Pravi prijatelji su bogatstvo. Ništa nije toliko vredno na ovom svetu nego toplota i dobrota koju ljudi daju jedni drugima. Priča ove devojčice i njenog dede je samo jedan primer.

Priča se pojavila na sajtu “Roumor has it” i dodirnula je mnoga srca širom sveta.

“Svake subote, deka i ja smo išli do staračkog doma nekoliko blokova dalje od kuće. Mami se to nije dopadalo jer sam preskakala druženje sa drugarima kako bih bila sa dedom. Išli smo da posetimo stare i bolesne ljude koji su tamo živeli, jer oni nisu mogli sami o sebi da se staraju. Ko god da posećuje bolesne daje im život, govorio je stalno moj deda.

Prvo smo posećivali gospođu Sokol. Ja sam je zvala “kuvarica”. Volela je da priča o vremenu kada je bila poznata kuvarica u Rusiji. Ljudi su dolazili sa drugog kraja države samo kako bi probali njenu čuvenu kokošiju supu.

Zatim, posetili bismo gospodina Mejera. Zvala sam ga “Šaljivdžija”. Sedeli bismo za stolom i on bi nam pričao viceve i šale. Neki su zaista bili jako smešni. Neki nisu. Neke nisam razumela. Smejao se sopstvenim šalama, pomerao se gore, dole i dobijao crvenu boju u licu. Deda i ja nismo mogli da se suzdržimo pa smo se smejali zajedno sa njim, čak i kada šala nije bila smešna.

Tu se nalazio i gospodin Lipman. Zvala sam ga “Pevač” jer je obožavao da peva za nas. Kad god je to činio, njegov prelepi glas popunjavao je prostor, čist i jak i pun energije tako da smo mi uvek pevali s njim.

Posećivali smo i gospođu Kigan, “Baku”, koja nam je pokazivala fotografije njenih unuka. Fotografije su bile svuda po sobi, uramljene, u albumima, a neke čak i zalepljene po zidovima.

Soba gospođe Šriber bila je puna uspomena, uspomena koje bi oživele dok nam je pričala priče svojih iskustava tokom starih prošlih dana. Zvala sam je “Gospođa uspomena”.

Tu je bio i gospodin Kral, “Tihi čovek”. On nije imao mnogo toga da kaže, samo je slušao šta smo mu deda i ja pričali. Klimao je glavom i smeškao se i govorio da dođemo i sledeće nedelje. To su svi govorili dedi i meni, čak i žena koja je bila nadležna, iza šaltera.

Svake nedelje bismo dolazili, čak i kada je padala kiša. Išli smo zajedno u posetu prijateljima: Kuvarici, Šaljivdžiji, Pevaču, Baki, Gospođi uspomeni i Tihom čoveku.

Jednog dana deda se jako razboleo i otišao je u bolnicu. Doktori su nam rekli da misle da se neće oporaviti.

Došla je subota i bilo je vreme za posetu staračkom domu. Kako da idem u posetu bez dede? Onda sam se setila da mi je govorio: “Ništa ne treba da stoji na putu dobrom delu.” Otišla sam sama. Ko god poseti bolesnog daje mu život.

Svi su bili srećni što me vide. Bili su i iznenađeni što nema dede. kada sam im rekla da je bolestan i da je u bolnici, mogli su da osete da sam jako tužna.

“Kuvarica” je poečla da mi otkriva neke tajne recepte. Šaljivdžija mi je pričao najnoviji vic. Pevač je pevao pesmu samo za mene. Baka mi je pokazala još fotografija. Gospođa Uspomena podelila je sa mnom neke uspomene. A kada sam posetila Tihog čoveka, pitala sam ga dosta pitanja. Kada mi ih je ponestalo, pričala sam o tome šta sam naučila u školi.

Nakon nekog vremena, pozdravila sam se sa svima, čak i sa ženom iza šaltera.

“Hvala ti što si došla”, rekla je. “Nadam se da će ti se deda oporaviti brzo.”

Nekoliko dana kasnije, deka je još uvek bio u bolnici. Nije jeo, nije mogao da sedi i jedva je govorio. Otišla sam u ćošak sobe da me deda ne vidi kako plačem. Majka je zauzela moj emesto pored kreveta i držala je dedu za ruku. Soba je bila jako tiha.

Odjednom u sobu je ušla medicinska sestra i rekla, “Imate posetu.”

“Jel ovde žurka?” čula sam poznati glas.

Pogledala sam na gore. Bio je to Šaljivdžija. Iza njega bila je Kuvarica, Pevač, Baka, Gospođa Uspomena, Tihi Čovek pa čak i žena iza šaltera.

Kuvarica je ispričala dedi o sjajnim jelima koje će mu spremiti kada se oporavi. Čak mu je donela i činiju tople domaće kokošije supe.

“Kokošija supa? Ono što ovom čoveku treba je pastrami sendvič”, rekao je Šaljivdžija i počeo duboko da se smeje.

Svi su se smejali sa njim. A onda nam je ispričao nekoliko novih šala. Kada je završio, svi su uzeli maramice i obrisali suze koje su nastale od smeha.

Baka je pokazala dedi šta su mu nacrtali njeni unuci za oporavak. Na prednjoj strani nalazio se klovn koji je držao balone “Ozdravi brzo!”, pisalo je unutar crteža.

Pevač je počeo da peva, a svi smo pevali sa njim. Gospođa Uspomena ispričala nam je kako je deda jednom po snežnoj oluji došao da je poseti, samo kako bi joj doneo cveće za rođendan.

I pre nego što sam postala svesna, vreme posete se završilo. Svi su se pomolili za dedu, pozdravili se i rekli mu da će se uskoro opet videti.

Te večeri, deda je pozvao sestru i rekao da je gladan. Uskoro je počeo i da sedi, a onda je i skupio snagu i ustao iz kreveta. Svakim danom, dedi je bilo sve bolje i bolje i bio je sve jači. Uskoro je bio spreman da ide kući.

Doktori su bili šokirani. Rekli su da je njegov oporavak zaista medicinsko čudo. Ali ja sam znala istinu: Poseta njegovih prijatelja ga je izlečila. Ko god da posećuje bolesne daje im život.

DSeda je sada dobro. Svake subote, bez presedana, idemo zajedno u posetu prijateljima: Kuvarici, Šaljivdžiji, Pevaču, Baki, Gospođi Uspomeni, Tihom Čoveku…i ženi iza šaltera.”

Kakva magična priča. Nadamo se da će devojčica i njen deda imati još mnogo subota koje će provesti sa svojim prijateljima.

NARODNA VEROVANJA na Svetog Vasilija Ostroškog, SLAVA MU I MILOST!

0
Vasilije Ostroški
Foto: panoramio.com/Dragan Antic

Sveti Vasilije rođen je u selu Mrkonjić u Popovom polju 28. decembra 1610. godine od roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na rođenu je dobio ime Stojan. Iako su bili siromašni, Jovanovići su važili za pobožnu porodicu koja redovno posećuje sva bogosluženja.

Kao mladić, Sveti Vasilije je boravio u manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice u Zavali, jer se tada obrazovanje moglo steći samo u manastirima. Pošto mu se dopao život u manastiru, odlučio je da se zamonaši. Međutim, pošto je još bio mlad, predložili su mu da preispita svoju odluku.

Iz manastira Zavala odlazi u manastir Tvrdoš, gde je odlučio da se zamonaši. Na monašenju je dobio ime Vasilije, po uzoru na Svetog Vasilija Velikog.

Ubrzo posle monašenja odlazi u Crnu Goru kod cetinjskog mitropolita Mardarija, međutim, ubrzo je došlo do sukoba zbog koga je Vasilije morao da napusti Cetinje.

Foto: ostrog.co

Foto: ostrog.co

Naime, Papa je poslao jezuite u ove krajeve da iskoriste teško stanje u narodu kako bi ih preobratili sa pravoslavlja u rimokatoličku veru. Vasilije je prepoznao opasnost koja vreba od jezuitskih sveštenika i uporno ukazivao na to mitropolitu Mardariju, ali ovaj nije želeo da se suprotstavlja rimskim izaslanicima.

Zbog borbe protiv unijata, mladi monah Vasilije postao je cenjen u narodu, a mitropolit Mardarije je odlučio da ga protera sa Cetinja. Narod se protivio ovakvoj odluci, ali Vasilije nije želeo da nastavlja sukob u Crkvi, te je odlučio da se dobrovoljno vrati u Tvrdoš.

Odlučio je da obilazi hercegovačka sela i pomaže ljudima koji su tada živeli teško pod turskim ropstvom, a zbog njegovog načina života mnogi su ga tada poredili sa Svetim Savom.

Ubrzo je pao u nemilost Turaka, pa je morao da beži u Rusiju. Pošto je proveo neko vreme tamo, vratio se u Tvrdoš sa dosta hrane i novca, koji je uspeo da skupi, a zatim ga podelio sa narodom po Hercegovini. Potom odlazi na Svetu Goru gde provodi godinu dana kako bi se dodatno obrazovao i produhovio.

Po povratku sa Svete Gore, Vasilije je postavljen za mitropolita onogoškog, sa sedištem u Onogoštu (Nikšić). U to vreme Turci su počeli još više da muče i pljačkaju srpski narod, Vasilije je morao da se skloni i pod planinom Zagaračom napravio je keliju gde je živeo i molio se.

Foto: ostrog.com

Foto: ostrog.com

Predloženo mu je bilo da se prebaci u manastir Ostrog, koji je bio dobro utvrđen i sklonjen daleko od puta, kako Turci ne bi mogli da upadnu. Pošto je konačno dočekao da u miru vodi svoju mitropoliju, uspeo je da proširi bratstvo manastira Ostrog i obnovi nekoliko crkava.

Upokojio se 1671. godine u svojoj keliji iznad ostroške isposnice. Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla jedna vinova doza, iako u steni nema ni malo zemlje.

Ubrzo posle njegove smrti, ljudi su počeli da dolaze na njegov grob kako bi se iscelili i našli utehu. Bio je smatran za svetitelja još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti, kult je sve više i više jačao.

Iako se sveci ne porede, Sveti Vasilije Ostroški se smatra za jednog od najvećih svetitelja u SPC, jer njegove mošti obilaze hiljade vernika svakodnevno, a svakog 12.maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji dođu na poklonjenje.

Nekoliko narodnih verovanja vezano je za ovog svetitelja, a možda i najzastupljenije jeste da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama.

U prilog tome ide i činjenica da su tokom godina i vekova mnogi sveštenici svedočili kako ujutru vunene čarape na nogama Svetitelja budu pocepane, iako su uveče obučene čitave.

Zbog toga, svako ko dolazi na poklonjenje u Ostrog obavezno nosi jedan par vunenih, belih čarapa.

Календар за 12. мај – Свети Василије Острошки Чудотворац

0

Календар за 12. мај – Свети Василије Острошки Чудотворац

Календар за 12. мај – Свети Василије Острошки Чудотворац
Родом из Попова поља, у Херцеговини, од родитеља простих и благочестивих. Од детињства испуњен љубављу према Цркви Божијој, када је поодрастао отишао је у манастир Тврдош где је примио монашки чин. Убрзо се прочуо као велики подвижник. Мимо његове воље, изабран је за епископа Захумског и Скендеријског. Столовао је у Тврдошу, одакле је своју паству утврђивао у православној вери, чувајући је од турске свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, прешао је у Жупу код Никшића па у Острог, где се подвизавао у строгом посту и истрајној молитви. Мирно се упокојио у Господу 29. априла 1671. у XVII веку, оставивши своме народу целе, нетрулежне мошти над којима се до данас догодило небројено чудеса.

Светих Девет мученика Кизишких. Преподобни Мемнон Чудотворац.

Ako vam partner budi ove emocije, onda je vaša veza prava!

0

Da, ova četiri znaka su pravi pokazatelji stanja vaše veze!

Vezu čini nešto više od samih emocija- a isto važi i za ljubav. Ono što povezuje dva sveta, odnosno dve osobe osim početne privlačnosti su naše misli i emocije.

Na osnovu njih mi doživljavamo ljubav, A naše emocije predstavljaju našu interpretaciju. To je razlog zašto ljubav nikada nije ista za dve osobe, i nije statična- uvek se menja tokom vremena. Pri tome ne mislimo da se sama ljubav menja, već način na koji je mi tumačimo.

S druge strane postoje neke standardne emocije koje osećamo kada se zaljubimo, one su univerzalne i neophodne su za održavanje ljubavne veze. Evo i koje…

1. Jaka želja

Ona nikada neće biti intezivna i to je sasvim normalna stvar. Želja koju osećate prema partrneru će s vremena na vreme varirati. Biće dana kada nećete moći da sklonite ruke jedno sa drugog, kao što će biti i onih kada nećete osećati potrebu da ga non stop gutate pogledom.

Ovaj problem sa kojim se većina parova suočava zapravo nije problem. Više je nego normalno da vaša požuda varira tokom vremena- kao i sve ostale emocije koje gajite jedno prema drugom. One nikad nisu konstantne, pa samim tim nije ni želja.

Većina parova pada u paniku kada primete da im bedra ne gore jedno za drugo, plašeći se da se taj osećaj požude zauvek izgubio. Zato ne paničite, potrebno je samo ludo veče ili malo da ga se zaželite jedno drugog, i eto ponovo rasplamsane strasti!

Odmah da napomenemo: kod parova koji u samom početku veze nisu osetili intetzivan osećaj strasti i požude za partnerom, ne očekujete da će se to promeniti.

2. Ljubomora

Ljubomora je malo nezgodna stvar. Nijedna osoba ne želi da se oseća ljubomornom prečesto jer to sigurno nije dobar znak, ali jasno je da je osećaj ljubomore, s vremena na vreme veoma dobra stvar.

Ljubomora je loša ako se u tom stanju ponašamo loše, dok je sam osećaj bezopasan. A takođe dobra strana ljubomore je što održava vezu uzbudljivom. Jednostavno, ljubomora je veoma uzbudljiva emocija. Ona je neki vid podsetnika koji nas priseća koliko želimo da zadržimo nekoga pored nas.

S druge strane ova vrsta želje za nekim, jednostavno nije dobra za svaku osobu, ali ima i onih koji imaju otvoreniji pristup ljubavi. Sve dok koristite ljubomoru kao pozitivnu motivaciju u vezi, vaš odnos će imati samo dobrobiti od nje. Ako u vašoj vezi ne postoji ljubomora, onda ćete možda želeti da se zapitate zašto?

3. Čežnja

Ako nikada niste čeznuli za nekim, onda mislimo da niste osetili pravu ljubav. Voleti nekoga znači da ste pronašli osobu s kojom ste se povezali na dubljem nivou. Zapravo, tada se javlja osećaj uzbuđenja koji se ne može opisati rečima.

Kada sretnete tu osobu, poželite da smanjite razdaljinu koja vas deli. Uporno ćete ignorisati sve, kako biste bili kraj nje i osećali njeno prisustvo.  Kada je razdaljina problem, vi ćete raditi sve po tom pitanju da je uklonite, i ništa vas ne može zaustaviti od toga.

4. Potpuna bliskost

Ili ste zaljubljeni ili jednostavno niste u ljubavi. Prekretnica u kojoj razmatraš vašu vezu, sam početak i sadašnji odnos, meriš zaljubljenost i pokušavaš da stojiš nogama na zemlji, označava ljubav odnosno potpuno blaženstvo. To je trenutak kada shvatite da je ta osoba ne tako davno bila potpuni stranac, a sada vam znači sve.

Možete izgubiti posao ili slomiti nogu,ali dokle god vidite prelepo lice vašeg partnera, vaša briga je mnogo manja. Ovo je trenutak kada shvatimo da smo zaljubljeni. Ako vam ovo zvuči čudno, onda žao nam je ali vi sigurno niste pronašli vašeg savršenog partnera.

5. Nada

Kažu da kada smo zaljubljeni gledamo na svet kroz ružičaste naočare, da je naša percepcija sveta koji nas okružuje drugačija i da nismo nogama na zemlji. Ipak mi ne mislimo da je ovo tačno!

Pronalaženje prave ljubavi vas neće zaslepeti, već će vam dati nadu. Nadu koja vam govori da će sve da bude u redu. Tada ste jači i hrabriji i imate osećaj da svet ne može biti tako strašno mesto, kao što nam se obično čini.

Ljubav daje nadu za život ispunjen srećom, a manje tugom, i onaj osećaj kada nešto radite, znate da činite pravu stvar. Ljubav nas čini da se osećamo manje neuspešnim, već više kao lutalicom koja stalno ispituje i istražuje svet. Generalno, mi znamo veoma malo o životu i svetu koji nas okružuje, ali mi gubimo strah od razmišljanja, ispitivanja, i ne osećamo se izgubljenim. A kako i možemo biti kada smo uspeli da nađemo tako neverovatnu osobu?

Tekst priredila: Kristina Milošev

Most popular

HOROR U KISELJAKU: Mladić (21) upao u mašinu za mlevenje drveta,...

Tragedija se desila u četvrtak uveče, a prema nezvaničnim informacijama, nesrećni mladić je gurao komade drveta u spravu za mlevenje, te upao u korito...

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close