Postoje razna verovanja širom sveta na Miholjdan i miholjsko leto, a evo koje običaje poštuje narod u Srbiji!

Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se “zabranjuje ovo ili ono”, narod u Srbiji kaže da na Miholjdan baš treba raditi – ali ne u kući.

Taj običaj potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime, tako da su sve snage bile uprte u te poslove, a oni kućni mogu da sačekaju i zimsko vreme.

Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.

U Boki Kotorskoj, Miholjdan zovu još i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene pomorske porodice tog kraja, a mornari na ovaj dan nikada nisu isplovljavali na more kako ne bi uvredili sveca

Miholjsko leto, stare žene, babije leto, leto sv. Martina, sirotinjsko leto – sve su to nazivi koji pokrivaju isto vremensko razdoblje – prvu polovinu 10. meseca u godini. I, naravno, lepo vreme koje najčešće ukrasi početak oktobra.

U svim delovima sveta, među hrišćanima pogotovo, upravo sinonimi za pogodne oktobarske vremenske prilike vezuju se, najpre, za obavljanje poljoprivrednih poslova na kraju sezone, a onda i za neka uvrežena narodna verovanja. Jer, činjenica je da radno proslavljanje Miholjdana 12. oktobra kao dana posvećenog i arhangelu Mihailu, govori o nereligioznom povodu za svetkovine, pošto se odvijaju na poljima ili njivama. I, to još kada vlada lepo vreme, pa se svi srećni i zadovoljni rastaju sa letom.

Kako nam je objasnila meteorolog Verica Gburčik, Miholjdan nije slučajno izabran termin, i za ovaj period nisu ustaljena narodna verovanja samo kod nas.

– U mnogim narodima postoji miholjsko leto, iako se različito zove – objašnjava meteorolog Verica Gburčik. – A, Miholjdan uopšte slučajno nije izabran termin. Pojavu koju mi zovemo miholjsko leto u Americi zovu “old vajfs” ili “stare žene”. Interesantno je i što se kod nas miholjsko leto nekada zvalo babinje ili babije leto.

Gburčik ovo tumači činjenicom da je u ovo doba godine relativno toplo, da su letnje vrućine uminule, pa je vreme prijatno. Tada žene, naročito starije među njima, lakše rade i više vremena mogu da provedu u polju.

– U Francuskoj postoji isti običaj – dodaje Gburčik.- Ovo doba godine obeležava se na sličan način, ali se tamo zove leto svetog Martina, po tamošnjem svecu.

Interesantno je da se, iako je ovaj naziv ustaljen u narodu, Miholjdan ne vezuje ni za jednog pravoslavnog sveca. Kako beleži Mile Nedeljković u knjizi “Srpski običajni kalendar”, “Miholjdan se pouzdano ne može vezati ni za svetog arhanđela Mihaila, koga na ovaj dan praznuju katolici”.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here