devojka, hrana, zdrava hrana, nezdrava hrana foto shutterstock

Ljudi koji drže dijete prave ogromnu grešku, tvrde stručnjaci. Mnogi koji žele da izgube kilograme uglavnom se pogrešno fokusiraju samo na ono što jedu. Međutim, tajming obroka je podjednako važan, otkrili su naučnici.

Najbolje vreme za doručak je 7:11 ujutru. Preskakanje doručka nije dobra ideja jer ćete onda najverovatnije imati obilniji ručak i večeru. R

učak je najbolje servirati u 12:38, a večeru u 18:14.

Vodite računa da ne večerate previše kasno jer vaš organizam neće imati dovoljno vremena da svari hranu pre spavanja, a podići će vam se i nivo šećera što će vam onemogućiti miran san.

A kada ljudi jedu bez sinhronizacije sa svojim biološkim satom to može da poveća rizik od gojaznosti i dijabetesa.
Zaključci do kojih su naučnici došli predlažu da je četiri sata po izlasku sunca odličan period za obrok jer je tada sagorevanje masti i šećera na optimalnom nivou.

Zato, kad je reč o gubljenju kilograma, konačni ishod ne zavisi samo od toga šta jedete već i kada jedete, kaže dr Gad Ašer, sa Vajzman instituta.

Biološke satove imaju sva živa bića – od bakterija, preko muva do ljudi. Ti satovi im regulišu ritam sna, aktivnosti, ishrane i metabolizma.
“To je kao dnevni kalendar koji telu govori šta može da očekuje kako bi se pripremilo na vreme i normalno funkcionisalo”, kaže doktor Ašer.

Naučnici su pratili biološke promene na mitohondrijama, koje ćelije snabdevaju energijom koja je odgovorna za uspone i padove nivoa energije i koja ih reguliše tokom 24 sata.

Foto ProfimedijaFoto Profimedija

Tim je identifikovao na stotine mitohondrijskih proteina i otkrio da količine od 40 odsto dostižu vrhunac jednom u toku dana. Takođe su otkrili i proteine koji nadoknađuju mitohondrijski biološki klik koji reguliše te aktivnosti. Većina tih proteina je na vrhuncu četiri sata dnevno u 24 satnom krugu.

Istraživači su otkrili i ključni enzim koji određuje nivo šećera koji se koristi za proizvodnju energije. Taj enzim je u maksimalnoj količini četiri sata od trenutka kad se pojavi dnevna svetlost – što sugeriše da kapacitet mitohondrija za sagorevanje šećera dostiže svoj trenutak u tom periodu takođe.

Naučnici su snabdevali mitohondrije šećerom i otkrili da su u četvrtom satu disanje i upotreba glukoze na najvišem nivou. A proteini odgovorni za unos masnih kiselina svoj vrhunac su imali samo u 18 satu. Testovi su otkrili i da je obrada masti bila optimalna baš u tom periodu.
Naučnici su genetski modifikovali miševe mutacijom koja im je remetila biološki sat. Otkrili su da se količina proteina nije menjala tokom dana – a da je razlaganje masti i šećera bilo stabilno.

“Ova otkrića potkrepljuju prethodna koja smo ustanovili u laboratoriji u kojoj smo dokazali da će miševi ako jedu samo noću, kada su aktivni, umesto tokom dana i noći, uneti istu količinu kalorija, ali da će nivo masti biti 50 odsto niži. Kada bismo znali tajming aktivnosti naših ćelija, mogli bismo bolje da iskoristimo razne nutrijente na zdraviji način”, kaže doktor Ašer.

Foto Profimedija

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here