Marko je dobar dečak, ali ima lošu narav. Svaka sitnica ga nervira i čas posla udari nekog, svađa se ili potuče sa sestrama. Jednom mu je otac dao kesu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu.

Prvog dana zakucao je 37 eksera u ogradu. U toku nekoliko narednih meseci naučio je da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav nego zakucavati eksere u ogradu.

I tako je došao dan u kojem Marko nije ni jednom pobesneo i nije zakucao ni jedan ekser. Rekao je to ocu, koji mu je kazao da svakoga dana, tokom kojeg bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, iz ograde iščupa jedan ekser. Dani su prolazili, i jednog dana Marko je, sav srećan, saopštio ocu da je počupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku, odveo ga do ograde i rekao:

Dobro si uradio, sine moj, ponosan sam na tebe. Mnogo si napredovao. Znam da ti nije bilo lako, ali uspeo si. Sada pogledaj te rupe u ogradi. Svaka označava ranu koju si nekom naneo. I od teških reči ostaju rane, isto toliko bolne kao i fizičke.

Oprosti svima, da bi i oni tebi oprostili. Prijatelji su zaista retki dragulji. Oni čine da se smešiš, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da ublaže tvoj bol, imaju lepe reči za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe. Pokaži tvojim prijateljima koliko ti je stalo do njih. Pokušaj, i videćeš koliko ćeš biti srećniji, a sa tobom i mi, tvoji roditelji, tvoje sestre i svi tvoji drugari.

Izvor: Oslobođenje

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here